Zagor 190, 191

screenshot_1

Prvi deo – Vučje svratište (od polovine #189). Dranki Dak donosi pismo Zagoru, u kojem piše da ga Fishleg poziva da mu se pridruži u Yarmouthu, u Vučjem svratištu. Zagor i Čiko odmah kreću na put, i nakon nedelju dana hoda stižu tamo, i pronalaze Vučje svratište, u kojem treba da se sastanu. Tamo umesto na Fishlega, naiđu na trapere iz Darkvuda, Doka, Rohasa i Čepmena. Oni kažu da su dobili njegovo pismo i odmah došli, ali Zagor im odgovara da im nije poslao nikakvo pismo, i da je trebalo da se nađe sa kapetanom Fishlegom, zbog čega zaključe da ih je neko prevario kako bi ih doveo tamo. Uveče, dok Zagor i Čiko spavaju, Dok, Rohas i Čepmen ulaze u njihovu sobu i napadaju ih.

Drugi deo – Dolina duhova. Zagor se budi, i ne shvata zašto ga prijatelji napadaju, ali nema vremena da se odbrani, jer ga onesveste s leđa, nakon čega njega i Čika svezane stavljaju na kola i odvoze ih. Neko vreme kasnije, Zagor se osvesti, i vidi da se nalazi vezan u kolima, dok se njegovi prijatelji traperi ponašaju čudno, kao da nisu pri sebi. Kola nastavljaju put kroz šumu prema nepoznatom odredištu, sve dok se na zaustave kako bi se odmorili i jeli. Zagor, koji je tokom puta uspeo da se oslobodi, traži da oslobode Čika kako bi mogao da jede, nakon čega napada Doka, i beži sa Čikom u šumu. Traperi ne uspevaju da ih pronađu, i nakon nekog vremena nastavljaju put prema svom odredištu, dok Zagor i Čiko odluče da ih prate. Nakon što ih dugo prate kroz šumu, primorani su da se sakriju u jednu pećinu zbog kiše koja kreće da pada. U toj pećini pronalaze ranjenog indijanskog vrača na samrti, koji im kaže da je u njegovo pleme Pequota došao belac koji je svojom magijom uspeo da upravlja ratnicima iz sela, i da ga je jedan od ratnika pod kontrolom belog vrača napao i ranio. Vrač nakon toga umire, i Zagor povezuje njegovu priču sa čudnim ponašanjem njegovih prijatelja, koji idu upravo u smeru sela Pequota, i shvati da je taj beli vrač na isti način mogao da preuzme kontrolu i nad voljama trapera. Sledećeg dana, Zagor i Čiko idu do sela Pequota, gde vide da je ta pretpostavka tačna, jer su među indijancima i Dok, Rohas i Čepmen. Grupa indijanaca ih otkriva i napada ih, i Zagor ne može da se izbori sa mnogobrojnijim protivnicima. Pequoti ih onesvešćene dovode do sela, gde ih kada se osveste dočekuje beli vrač, sa maskom čudovišta na licu. On skida masku, i pokazuje svoje ukanaženo lice sa velikim ožiljkom i staklenim okom, i predstavlja se kao Hegel von Axel, poslednji alhemičar iz Nirnberga. Von Axel kaže da je uspeo da stavi pod svoju kontrolu Pequote i trapere, i da je namamio Zagora tamo kako bi uz njegovu pomoć došao do svetog Hugbertovog pehara. On priča kako je u četrnaestom veku u Nirnbergu živeo njegov predak, alhemičar Hugbert von Axel, koji je sve svoje alhemičarkse tajne napisao u jednoj knjizi koju je dobro sakrio. Hugberta su spalili na lomači, a on je pronašao Hugbertovu knjigu među ruševinama dvorca, nakon mnogo vremena. Iz te knjige je naučio da pravi napitke kojima može da upravlja voljom ljudi, i kaže da je taj napitak sipao u izvor sa kojeg Pequoti piju vodu, kako bi uspeo da utiče na njih. Tokom jednog od svojih eksperimenata, dogodila se eksplozija koja mu je unakazila lice, i dok se oporavljao, u knjizi je pročitao da postoji tajanstveni pehar od posebnog materijala koji utiče na tečnost koja je u njemu. Nakon mnogo godina, taj pehar je dospeo u ruke indijanaca, na teritoriji poznatoj kao Dolina duhova, dok su ti indijanci tokom vremena zbog uticaja pehara mutirali i postali čudovišta. Von Axel želi da pokaže svoju moć, i natera Čika da popije napitak koji von Axelu omogućava da upravlja njegovom voljom. On tada gurne Čika, Doka, Rohasa i Čepmena u rupu u zemlji u kojoj namerava da ih drži bez hrane i vode, sve dok se Zagor ne vrati sa peharom. Von Axel kaže da su oni koji popiju serum vezani za njega, i da će ukoliko mu se nešto desi, svi pod uticajem seruma umreti, tako da Zagor ne pokušava da ga napadne. Nakon toga, on kaže da želi lično da krene sa Zagorom u potragu za peharom, kako bi bio prvi koji će ga uzeti. Nakon dva dana hoda, Zagor i von Axel stižu do mosta koji ih deli od Doline duhova, na kojoj iz zemlje izlaze otrovna vulkanska isparenja. Kako bi izdržali putovanje kroz otrovna isparenja, Zagor i von Axel skaču u reku i hvataju se za deblo, i na taj način brzo prolaze kroz taj deo teritorije, dok u selu Pequota indijanci ne daju zarobljenicima ništa da jedu i piju.

Treći deo – Večni čovek. Zagor i von Axel nastavljaju putovanje kroz Dolinu duhova, i tamo ih napadaju indijanci koji su mutirali od uticaja pehara, i sada izgledaju kao čudovišta bez očiju sa šiljatim ušima. Zagor uspe da se odbrani od njih, nakon čega prati jednog indijanca do njegovog sela. On vidi da je taj indijanac rekao ostalima šta se dogodilo, i da svi izlaze iz svog sela kako bi ih pronašli, što oni koriste da neprimećeni uđu u selo. Zagor i von Axel uspevaju da dođu do pehara, koji svetli neprirodnom svetlošću, i za koji von Axel kaže da je napravljen od uranijuma, ali prilikom izlaska iz sela, indijanci ih primete i kreću za njima. Oni uspevaju da im pobegnu, i kasnije vide da kako mutirani indijanci ulaze u jednu pećinu. Zagor i von Axel ulaze za njima, i nakon sat vremena hoda kroz podzemne tunele, oni vide da se na izlazu iz pećine nalazi most koji su prešli kako bi došli u Dolinu duhova, i shvate da su sve vreme išli ispod terena na kojem su otrovna isparenja. Oni izlaze i kreću prema mostu, ali ih mutirani indijanci čekaju u zasedi, i napadaju ih. Von Axel trči preko mosta, dok Zagor ostaje da se bori sa indijancima, nakon čega i on kreće preko mosta. Kada to vidi, von Axel odluči da se reši i Zagora i indijanaca, pa seče viseći most, i Zagor pada u reku. Dva dana kasnije, von Axel se vraća sa peharom u selo Pequota, i vidi da njegova kotrola nad indijancima slabi, jer dugo nisu pili serum kojim ih kontroliše. On obiđe zarobljenike koji danima nisu jeli ni pili, i vidi da je njih potpuno prošao uticaj seruma, ali da su toliko slabi da ne mogu ni da ustanu. On poziva sve indijance iz sela, uključujući i one koji su stražarili kod zarobljenika, i daje im da popiju novu dozu seruma. Za to vreme, Zagor, koji se spasio iz reke, koristi to što nema stražara, i oslobađa Čika i ostale. Kreće oluja, i von Axel namerava da sprovede ritual i napravi napitak koji će ga učiniti besmrtnim, i u tu svrhu povezuje papirnog zmaja za pehar, kako bi do njega sproveo energiju groma, dok u pehar sipa razne sastojke. Zagor dolazi do pećine u brdu, u kojoj je von Axel napravio svoje sklonište, i napada ga, ali buka uznemiri indijance, koji dotrče da vide šta se desilo. Zagor, Čiko i traperi se bore protiv indijanaca, dok von Axel pokušava da zaustavi dovod groma do pehara, jer pehar kreće da ispusta zvuke, dim i jako svetlo. Indijanci vide da iz von Axelove pećine kreće da izlazi gust dim, i Zagor i ostali koriste njihovu nepažnju da pobegnu prema šumi. Tada se iz von Axelove pećine začuje jak zvuk, i brdo kreće da puca, nakon čega celo brdo eksplodira u ogromnoj eksploziji. Zagor i ostali vide da su svi Pequoti na zemlji, i Zagor se seti da je von Axel rekao da su ljudi pod uticajem seruma vezani za njega, i da umiru kad i on. Kada im se približe, oni vide da su indijanci živi, ali ošamućeni, i da dolaze sebi, i Zagor zbog toga pretpostavlja da von Axel nije poginuo u eksploziji, i da će ga jednog dana opet videti.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s