Zagor Maxi 31

Screenshot_3

Prvi deo – Priče iz Darkvuda. Zagor i Čiko u šumi ugledaju dimne signale upućene Zagoru, koji kažu da je neki belac u nevolji, i da mu je za petama banda razbojnika Kajuga. Zagor ostavlja Čika, i pojuri tamo, ali kada stigne do mesta odakle je poslata poruka, vidi da su Kajuge već ubile indijanca koji ga je pozvao u pomoć. On prati tragove indijanaca do reke, gde sa druge strane ugleda belca za kojeg mu je u dimnim signalima rečeno da je u nevolji. Zagor brzo ide do njega, i na vreme stiže da ga odbrani od bande indijanaca, iako čoveka pogode u rame, nakon čega uspevaju da pobegnu indijancima kanuom. Za to vreme, Čiko pronalazi ubijenog indijanca koji je Zagoru poslao poruku i sahranjuje ga, nakon čega slučajno propada kroz zemlju u podzemnu pećinu. On pokušava da se popne na vrh i izađe, ali iznad ugleda bandu Kajuga, koji su odlučili da se ulogore upravo tamo. Tada ga jedan indijanac gura nazad u rupu, i spušta se dole sa njim. Čiko prepoznaje da je to Banak  (#241), Zagorov prijatelj iz vremena pre nego da se upoznaju, koji im je već jednom prilikom pomogao. Kako su se Kajuge ulogorili iznad njih, oni ne mogu da izađu napolje, i kako bi prekratili vreme, Banak priča Čiku kako je upoznao Zagora.

Drugi deo – Moje ime je Banak. Kada je bio mladi ratnik po imenu Savatan, Brzi Jelen, imao je viziju Kaveza Vrednosti, koji nikada ranije nije video, i video je lice Minahele, devojke koju su dva meseca ranije otelo Hjuroni. Vrač iz sela mu je rekao da Hjuroni koriste Kavez Vrednosti kako bi rešili konflikte, tako što dva ratnika uđu unutra i bore se do smti, i samo jedan izađe živ. On mu kaže da veliki duh želi da on oslobodi Minahelu, i da će kada bude uspeo u tome dobiti svje odraslo ime, Banak, Senkina Glava. Vrač ugovara borbu između Savatana i jednog Hjurona, Ukanata, kako bi Savatan pokušao da oslobodi Minahelu, koja će se desiti kroz tri dana. U šumi, Savatana napada grizli, i povredi mu rame, ali se tada iz šume pojavljuje Zagor, koji ga spašava i ubija medveda, nakon čega ga nosi do traperske kuće u kojoj žive izvesna Minerva i nema devojka Šikan, koje se pobrinu za Savatanovu ranu. Savatan priča Zagoru svoju priču, i kaže kako sada sa ranjenim ramenom ne može da se bori protiv Ukanata i spasi Minahelu. Zagor odluči da mu pomogne i zauzme njegovo mesto u borbi, zbog čega se maskira u Savatana, i odlazi prema šumi. U šumi ga grupa Hjurona hvata u zasedu, sa namerom  da ga drže zarobljenog kako se ne bi pojavio na vreme za borbu. Te večeri, Šikan prilazi Zagoru i oslobađa ga, ali indijanci to primećuju, i napadaju Zagora. On uspeva da se odbrani, i nakon što ih se reši, stiže do sela Hjurona, gde ulazi u Kavez Vrednosti zajedno sa Ukanatom. Nakon borbe, iz kaveza izlazi Ukanat, ali nakon par koraka pada na zemlju mrtav, nakon čega izlazi i Zagor maskiran u Savatana, i kaže da je od sada njegovo ime Banak, nakon čega trči u šumu. On stiže do Minervine kuće, gde prenosi Banaku šta se desilo, i ponovo oblači svoju odeću. Kako je i Zagor u borbi sa Ukanatom povredio rame, nikome neće biti čudno to što će se Banak vratiti sa ranjenim ramenom. Banak kaže Zagoru da će uvek doći kada mu bude bio potreban, nakon čega se rastaje od njega i odlazi.

Treći deo – Sećanja iz prošlosti. Te večeri, na obali reke, Zagor previja ranu čoveka kojeg je spasio od Kajuga. Čovek se predstavlja kao Brus Autkolt, i kaže da je došao u Darkvud upravo da bi ga upoznao, jer je puno čitao o njemu u pričama Edija Rufusa (#80). Zagor se priseća kako je Rufus stvarao nevolje samo kako bi ga video na delu, i dobio materijal za svoje priče, zbog čega ga je on smestio u zatvor. Brus kaže da je Rufus umro u zatvoru, jer nije navikao na težak prinudni rad, i da je pre smrti napisao nekoliko pisama, od kojih je jedno bilo upućeno Zagoru. On otvara torbu kako bi uzeo pismo, ali vidi da ga nema unutra, i pretpostavlja da mu je ispalo prilikom bega od indijanaca. Zagor kaže da će potražiti to pismo sledećeg dana, i seća se kako je jednom prilikom pored reke pronašao poruku u boci koja je više od pedeset godina bila izgubljena. On priča Rufusu kako je jednom plovio rekom sa Čikom, i zaustavio se uz obalu kako bi ručali. Dok je skupljao drva za vatru, Čiko je u pesku pronašao poruku u boci iz perioda rata za nezavisnost. Radi se o pismu koje je izvesni Čarls napisao svojoj verenici Suzi, u kojem piše o svojim doživljajima tokom rata. Nakon što su izgubili bitku u Fort Vašingtonu, Čarlsa i ostale su vodili prema jednom od brodova na kojem su držali zarobljenike, ali dok su ih prevozili tamo skelom, Čarls je skočio u vodu i uspeo da pobegne. Te večeri je naišao na saveznike koji su se spasili, ali su ga oni zamenili za engleza, i njihov indijanski vodič ga je pogodio strelicom. Poslednjom snagom, Čarls je uspeo da napiše pismo Suzi, i stavi ga u bocu, nakon čega ju je pustio niz reku. Zagor i Čiko odlučuju da odnesu to pismo Suzi, iako je od tada prošlo pedeset godina, i idu na adresu napisanu u pismu. Tamo pronalaze staricu kojoj predaju pismo, na šta im ona odgovara da je već puno puta čula priču o tom pismu, jer je se Čarls spasio i uspeo da dođe do nje. Čarls izlazi iz kuće, i priča kako ga je ranjenog pronašla porodica doseljenika koja ga je lečila, nakon čega je se vratio do Suzi i oženio je. Sada, Zagor pita Brusa kako to da je Rufus napisao pismo baš njemu, na šta on odgovara da je napisao i druga, između ostalog i jedno svom sinu, Kevinu. Brus kaže da je oduvek voleo da čita Rufusove priče o njemu, i da u torbi nosi neke od njih. Zagor uzima jednu, pod nazivom “Misterija u opatiji”, i kaže da ga podseća na jedan događaj iz prošlosto, koji kreće da priča Brusu.

Četvrti deo – Sahranjeni glasovi. U jednom manastiru, stari sveštenik Gabrijel na samrti kaže mlađem svešteniku Džonu, jedinom koji je preostao u tom manastiru, da je predodređeno da mora da umre, i traži od njega da ga ubije, ali Džon ne želi to da učini. Zagor i Čiko lutaju šumom po oluji, kad ugledaju stari manastir, i odluče da se tamo sklone od nevremena. Ispred manastira pronalaze leš sveštenika Gabrijela, dok ih unutra dočeka sveštenik Gabrijel, koji nestaje čim Zagor skrene pogled. On kreće da ga potraži, dok Čiko čuje Gabrijelov glas koji ga doziva, zbog čega kreće na suprotnu stranu. Na drugom mestu u manastiru, Zagor takođe čuje Gabrijelov glas, i prati ga do podzemne grobnice, gde ostavlja Džonov leš, nakon čega grobnica iznenada kreće da se urušava. Zagor pokušava da izađe, ali se vrata za izlaz iz podzemlja zatvaraju, a Gabrijel mu kaže da će ubiti Čika, a njega ostaviti zarobljenog u grobnici, ako ga ne posluša i okonča mu patnju tako što će ga ubiti. Tada kosturi iz grobnice progovore, i kažu da traže Gabrijelovu žrtvu kako bi bili slobodni. On vidi da se plamen njegove baklje pomera, i pronalazi prolaz koji vodi do prirodne pećine sa podzemnim izvorom iz kojeg se izvlači voda iz bunara. On se penje uz zidove bunara i izlazi na površinu, dok na drugom mestu Gabrijel priča Čiku kako je neki zli duh zaposeo njega i sve sveštenike iz manastira. Kako nije mogao da istera duha iz ostalih, morao je da ih ubije, ali nije u stanju da ubije samog sebe, već to mora da učini neko drugi, zbog čega traži od Čika da ga ubije. Zagor tada upada na vrata, tačno u trenutku kad se duhovi mrtvih sveštenika pojavljuju oko Gabrijela i Čika, i urušavaju pod ispod njih. On uspeva da uhvati Čika i zadrži ga, dok Gabrijel propada kroz rupu, i odbija da uhvati Zagorovu ruku kako bi se spasio, već odlučuje da ostane u manastiru koji se urušava. Zagor i Čiko izlaze iz manastira, tačno na vreme pe nego što se manastir sruši, nakon čega iz njega izlaze duhovi mrtvih sveštenika, i lete ka nebu. Na drugom mestu u šumi, Banak i Čiko izlaze iz svog skrovišta, i napadaju indijanca na straži dok ostali spavaju, i uspevaju da stignu do reke i pobegnu kanuom. Čiko hvali Banakovo baratanje sekirom, na šta on odgovara da ga je Zagor tome naučio, jer su nakon svoje prve zajedničke avanture neko vreme živeli zajedno, i Zagor mu je bio kao učitelj. Tada se Čiko priseća jednog događaja kad je Zagor pokazao svoju spretnost sa sekirom, i priča je Banaku do plove rekom.

Peti deo – Sedam koraka. Lovac na ucene, Kventin Snejk, za sebe smatra da je nabrži revolveraš, i često izaziva ljude na dvoboje i ubija ih samo kako bi to dokazao. Od jednog šerifa saznaje da u Darkvudu postoji neko ko bi mogao biti brži od njega, Zagor, zbog čega on odlučuje da se uveri u to. U jednom salunu u Darkvudu, Snejk prilazi stolu za kojim su Zagor i Čiko, i pokušava da izazove Zagora, ali on ne naseda na to. Kasnije, Snejk vidi kako Zagor odlazi sa šerifom, i ostavlja Čika samog, što mu daje ideju kako da natera Zagora da pristane na njegov izazov. Neko vreme kasnije, u kolibu u močvari stiže poruka za Čika, u kojoj Snejk kaže da je Zagor u njegovim rukama, i traži da dođe u napušteni grad ukoliko želi da ga vidi živog. Čiko to i uradi, ali kada stigne tamo, vidi da je Snejk lagao kako bi ga namamio da dođe, i iskoristio kao mamac. Neko vreme kasnije, Zagor stiže u kolibu, i tamo pronalazi poruku od Snejka da dođe u napušteni grad i suoči se sa njim ako želi da vidi Čika živog. On to i radi, i kada stigne tamo, Snejk ga izaziva na dvoboj, i nakon što se udalje na sedam koraka jedan od drugog, odlučuju da pucaju na dvanaesti otkucaj sata. U trenutku kad sat otkuca dvanaest, Zagor umesto pištolja vadi sekiru, i pogađa Snejka u ruku, čime mu slomi prste. Nakon toga, on odlazi sa Čikom i ostavlja ga u životu, a Snejk od tada više nije u stanju da puca zbog slomljenih prstiju. Banak i Čiko stižu do litice sa koje Banak ogledalom šalje poruku Zagoru, a on mu na isti način odgovara i ugovara sastanak za ujutru. U Rufusovoj torbi, Zagor pored ogledala pronalazi i dnevnik, i vidi da se i on spominje u njemu. Na obali reke, dok čekaju da svane kako bi se sastali sa Zagorom, Čiko priča Banaku o događaju koji je se dogodio u noći kao što je ta, takođe uz reku.

Šesti deo – Mesečev Lahor. Dok ga je Čiko čekao uz obalu reke, nekoliko milja odatle, Zagor je ostavio kanu jer je čuo pucnjavu i krik iz šume. U šumi je naišao na grupu ljudi koji jure trudnu indijanku, i spasio ju je od napadača. Devojka je rekla da se zove Mesečev Lahor, i ispričala mu zbog čega je ti ljudi jure.  Mesecima ranije, dok je brala bobice u šumi, napao ju je jedan belac, i silovao je. Ona je zatrudnela, i zaklela se da će se osvetiti tom čoveku. Od tada ga je mesecima tražila, sve dok ga pre nekoliko dana nije pronašla, zajedno sa grupom trapera. Ove noći, odlučila je da ga ubije na spavanju, ali nije bila dovoljno tiha, i otkrili su je. Uspela je samo da ga udari kamenom u glavu i onesvesti ga, pre nego što su njegovi prijatelji krenuli da je jure kroz šumu, i tada ju je Zagor spasio. Upravo tada, ona kreće da se porađa, i Zagor joj pomaže da na svet donese devojčicu, kojoj da ime Noćni Cvet. Tada do njih dolaze čovek koji je silovao Mesečev Cvet i još dvojica ljudi, koji napadaju Zagora iako u rukama drži dete. On uspeva da savlada tu dvojicu, nakon čega i sam pada na zemlju, dok treći pokušava da ubije Mesečev Lahor. Ona ga iznenadi i preti mu nožem, ali ga ne ubija, već mu samo iseče tetivu. Nakon toga, Zagor, Mesečev Lahor i njena ćerka odlaze kanuom.

Sedmi deo. Sledećeg jutra, Zagor se brine o Brusu koji ima groznicu zbog toga što mu je se rana inficirala, kad ugleda dva indijanca na litici iznad njih. Oni ih primećuju i napadaju, ali zagor uspeva da ih savlada, nakon čega stavlja Brusa u kanu, i beži odatle pre nego što stignu ostali. Grupa Kajuga ih ugleda i kreće da ih prati uz obalu, dok oni nailaze na brzake, i kanu im se prevrne. Zagor uspeva da iznese Brusa na obalu, ali ih tada napadaju indijanci. Kajuge ih opkole sa dve strane, ali se tada pojavljuju Banak i Čiko, koji im pomažu da se odbrane, i ubiju njihove napadače. Brus se tada osvesti, i Zagor mu kaže da je pročitao njegov dnevnik, i da zna da mu to nije pravo ime, kao i da pismo od Edija Rufusa ne postoji. Brusovo pravo ime je Kevin, i on je Rufusov sin, koji je želeo da upozna čoveka koji je strpao njegovog oca u zatvor, i pokušada ga shvati. Sada kad mu je Zagor već više puta spasio život, Kevin ne oseća nikakvo neprijateljstvo prema njemu, i shvata da je njegov otac zasluženo završio u zatvoru.
Advertisements