Dragonero Magazin 04

Screenshot_2

Prvi deo – Troje neustrašivih. U jednoj krčmi, u staroj četvrti Valendarta, upoznaju se troje mladih beskućnika, Eri, čarobnjak početnik koji je izbačen sa akademije, Maz, koji je izbačen iz Tektuendarta, i Klo, devojka koja se bavi sitnim krađama. Iznenada, nešto pada na krov krčme, a kada odu da vide o čemu je reč, tamo pronađu mrtvaca sa strelicom u vratu, koji je pao sa velike visine, a po tetovaži prepoznaju da se radi o pripadniku sekte plaćenika, Crnih Oštrica (#36). Kako se carski zmajevnici približavaju krčmi, njih troje odlaze odatle kako ih ne bi zatekli tamo, ali pre toga Klo uzima nešto sa leša. Kasnije, u njenom skrovištu, Klo pokazuje predmet koji je ukrala, koji Eri prepoznaje kao Denhir (#46), magični predmet koji je u stanju da otvori portal do nekog drugog mesta. Kada aktiviraju Denhir, oni primećuju označena mesta na kojima je vlasnik Denhira poslednji put bio, i odlučuju da posete jedno od njih. Iznenada, Eri, Maz i Klo se nađu u mračnoj prostoriji, u kojoj vide ogromnu metalnu kuglu koja lebdi u vazduhu. Ispitivanjem te kugle, Maz primećuje točak za koji pretpostavlja da služi za kontrolisanje levitacije. Klo okreće jedan od delova na točku, i kugla pada na zemlju uz jak tresak, nakon čega čuju užurbane korake koji se približavaju, i shvate da moraju da pobegnu. Prebacivanjem točka za levitaciju na predmet nalik velikom kotlu, oni uspevaju da ga uzdignu u vazduh, i na njemu pobegnu napolje. Kada izađu iz mračne prostorije, shvate da su se nalazili unutar jednog Lebdećeg Ostrva (#29), koje se sprema za polazak negde (#56). Sa ostrva uzleću ratnici na zmajevima, koji ih napadaju, ali oni uspevaju da im pobegnu kroz portal otvoren Denhirom, i sklone se na sigurno.

Drugi deo – Lopov iz Lašura. Na Nomedejskim planinama, u manastiru arhivara Monaha Sudbine, stari majstor Baltazar poziva mladog početnika Azoa, za kojeg veruje da ima redak talenat. Baltazar objašnjava da se u svojim dobro čuvanim prostorijama bavi delikatnim prepisima, koji su pisani šifrovano, i ostaju u tajnosti. Kako red arhivara ima zadatak da piše godišnje izveštaje o svemu što se dešava u svetu, razne korporacije i udruženja im predaju svoje poverljive podatke, koje oni potom prepisuju i čuvaju u svojoj arhivi. Među tim udruženjima je i udruženje lopova, koje im umesto tekstova šalje Dragulje Lopova, napravljene od dragog kamena Monoltera. Svi lopovi, bez obzira kojem udruženju pripadaju, sa sobom uvek nose jedan takav dragulj na svojim misijama. Taj dragulj u sebi pamti sve što je lopov video, ali niko osim onih koji imaju urođenu sposobnost za to ne može da sazna šta se nalazi u dragulju. Zbog toga, udruženja lopova šalju svoje dragulje monasima arhivarima, koji čuvaju te podatke u svojoj arhivi, a zauzvrat šalju prepis nazad udruženjima, koja tako mogu utvrditi da li je neko iz njihovog udruženja lagao o onome što se desilo na misiji, i saznaju istinu. Baltazarov zadatak je upravo taj, da zapisuje podatke iz Dragulja Lopova, a taj talenat ima i mladi Azo, kome Baltazar predaje tri takva dragulja, koja su pripadala lopovima koji su zajedno bili na misiji, iz kojih mora da zapiše podatke. Iz dragulja, Azo saznaje da je sve počelo u Baijadanu, gde su se sastali lopovi početnici iz raznih udruženja. Tamo ih je okupio Hagos, član udruženja lopova iz Lašura, a sa njim su se sastali Nijara, Lisar i Kataj, kako bi zajedno krenuli na misiju. Tokom jedne od svojih prethodnih krađa, Hagos je pronašao mapu koja vodi do ulaza u podzemnu palatu Jehkara, gde je po legendi lopov vilovnjak pre mnogo godina sakrio svoje blago. Sledećeg jutra, oni kreću na misiju, i nakon par dana putovanja kroz pustinju, stižu do tesnog klanca u kojem nailaze na jaku svetlost, za koju otkrivaju da je portal. Nakon što prođu kroz portal, nađu se ispred ruševina stare palate Jekhare, koja je naizgled već vekovima pusta. Nedaleko odatle, dvoje nepoznatih negativaca otkriva njihov dolazak, i ispostavlja se da su čekali da neko dođe i upadne u njihovu zamku. Unutar palate, lopovi vide da postoji više puteva, zbog čega se razdvajaju. U jednom hodniku, iza Lisara se iz poda izdižu stubovi sa oštricama, koji kreću prema njemu, zbog čega je primoran da skoči u procep u zidu, iako ne vidi ništa pred sobom. Na drugom mestu u palati, Nijara slučajno aktivira zamku sa šiljcima u podu, ali je na vreme primeti, i uz pomoć magičnog peska otkriva gde se nalaze ostale zamke. Za to vreme, u drugom hodniku, iz zida se iznenada ispaljuju diskovi sa oštricama, koji idu pravo prema Kataju, ali on uspeva da ih sve odbije svojim mačevima. Hagos za to vreme luta palatom, i primećuje kako se neko kreće među senkama. Sa mračnog stepeništa u tom trenutku silazi čudovište koje ga napada i teško rani, ali se pojavljuju Nijara i Kataj, koji ga spašavaju, i ubijaju čudovište. Oko vrata čudovišta, oni primećuju Dragulj Lopova, koji je pripadao Lisaru, i Nijara tada otkriva da ima urođen dar za čitanje sećanja iz dragulja, poput monaha arhivara. Kada dotakne kamen, Nijara ima viziju Lisara, kojeg obavija neka vrsta crnog blata, koja ga pretvara u čudovište koje su upavo ubili. U tom trenutku, oni primećuju da iz Hagosove rane izlazi isto crno blato koje je videla u viziji, koje iz njegovog tela ide pravo prema Kataju, i obavija i njega. Nijara beži, dok se Hagos pretvara u čudovište poput Lisara, a i Kataja čeka ista sudbina. Bežeći kroz palatu, ona stiže do portala, ali je tajanstveno blato hvata, i ne dozvoljava joj da pobegne. Na drugom mestu, dvoje negativaca od ranije posmatra celu situaciju, i sklapaju dogovor o kupovini tog tajanstvenog blata, koje su upravo videli na delu.

Treći deo – Tajanstvena ponuda. Nakon jedne od svojih sitnih krađa obavljenih uz pomoć Denhira, Eri, Maz i Klo portalom stižu do jezera, radi odmora. U tom trenutku, do njih dolazi Azo, koji im se predstavlja, i kaže da ih je pronašao praćenjem impulsa koje emituje njihov Denhir. On kaže da ga šalju iz manastira arhivara, i predlaže im dobro plaćen posao, koji oni prihvataju.

drg-mg-4

Dragonero Magazin 03

Screenshot_1

Prvi deo – Povratak kući. Jan i Gmor su na granici sa kraljevstvom pastira, gde se u jednoj krčmi sastaju sa Ronijem (#18). Roni im priča kako je u međuvremenu napredovao u vojsci, i kako ga sada mnogi cene, nakon čega ih vodi prema svom selu, Demivartu. Tamo Jan i Gmor upoznaju Ronijevu majku, brata Rena i sestru Imu. Uz ručak, oni saznaju da u Demivartu postoji škola, što je čudno za mala mesta poput tog sela, i da Ronijeva majka od novca koji joj on šalje plaća školovanje njegovog brata i sestre. Nakon ručka, Roni odlazi, ne spominjajući razlog Janu i Gmoru, dok njegova majka zna gde se uputio i zašto. Kasnije, Ronijeva majka priča Janu kako je zemlja na kojoj žive nekada pripadala njenom mužu, i da su tada dobro živeli. Jednog dana, u selo je stigla žena sa grupom prostitutki, što je privuklo mnoge muškarce sa njiva u gostionice, uključujući i njenog muža. Jedne noći, vratio se kući pijan i očajan, i priznao da je na kocki izgubio puno novca. Nakon toga, krenule su da se dešavaju mnoge nesreće, kao što je požar u ambaru, smrt njihovih krava, što nije pogodilo samo njih, već i mnoge druge zemljoradnike iz okoline. Kako su se mnogo zadužili, njihovu zemlju je preuzeo lord Moran, lokalni bogataš, kome oni od tada otplaćuju dug. Iz očaja, Ronijev otac se jednog dana obesio, a Roni je bio taj koji je pronašao njegov leš. Od tog dana, Roni je preuzeo poslove, kako bi pomogao, i otišao je iz sela kako bi zaradio novac koji šalje kući. Njegova majka kaže da je u pismima spominjao Jana i Gmora kao dobre prijatelje, i da je takođe pisao da će se uskoro vratiti da sredi račune sa lordom Moranom, što sumnja da je sada otišao da uradi. Za to vreme, Roni stiže do palate lorda Morana, gde ga dočekuje njegov sin, Dejvi, sa kojim se Roni poznaje još od detinjstva. Dejvi ga uvodi u kabinet svog oca, gde Roni spominje lordu Moranu napredak svoje vojne karijere, i kaže mu da je došao da otkupi zemlju na kojoj njegova porodica živi. Lord Moran kaže da ta zemlja nije na prodaju, i odbija da mu je proda. Ronija to razbesni, i on optuži lorda Morana da je lično izazvao propast svih zemljoradnika iz okoline, kako bi se dokopao njihove zemlje, i traži da zna zašto ne želi da mu proda zemlju. Lord Moran odlučuje da mu otkrije sve, i kaže da mu je ta zemlja potrebna kao miraz za svoju ćerku, koju namerava da uda za nekog bogatog plemića. Roni shvata da u tom slučaju nema nade da povrati svoju zemlju, i zato vadi nož i napada ga. Nož samo okrzne lorda Morana, na šta njegov sin Dejvi napada Ronija, ali mu Roni uzvraća, nakon čega beži iz vile. Te večeri, Roni se vraća kući sa modricom, i kaže da ga je Dejvi bez razloga napao. Nedugo zatim, Dejvi se pojavljuje sa trojicom svojih ljudi, kako bi se obračunao sa Ronijem. Jan pokušava da smiri situaciju, ali oni napadaju i njega i Gmora. On i Gmor lako onesposobe napadače tako da ih ne ubiju, dok Roni kaže da je očekivao taj nepromišljeni napad, i ubija Dejvija. Roni objašnjava svojoj majci da je morao da ubije Dejvija u samoodbrani, jer mu nije ostavio drugog izbora, a Jan i Gmor su mu svedoci, jer su videli Dejvija kako dolazi da ga ubije sa naoružanim ljudima.

Drugi deo – Oteta devojka. Jan i Gmor odlaze iz Demivarta, još uvek razmišljajući o tome kako se Roni promenio, i hladnokrvno ubio Dejvija, kad ih u šumi presretne banda pljačkaša. Oni brzo shvate da im ne preti nikakva opasnost, jer napadači ne izgledaju nimalo ozbiljno, i govore kao u nekoj predstavi. Nakon što ih razoružaju, oni dopuštaju pljačkašima da odu, dok ih zapravo krišom prate, kako bi došli do njihovog skrovišta. Kad se pljačkaši zaustave kod starih ruševina, oni im prilaze, i nateraju ih da im objasne celu situaciju. Pljačkaši kažu da su oni zapravo cirkuzanti, među kojima su akrobate, žongleri i lude, i da nikada nikog nisu povredili. Kako ljudi iz sela slabo plaćaju njihove tačke, mnogi članovi su ih napustili, zbog čega su oni primorani da pljačkaju ljude u šumi. Jan i Gmor ne veruju u tu priču, i nateraju jednog dečaka iz grupe da im prizna kako ih izvesni Hugar drži na lancu, i primorava ih da pljačkaju. Oni ulaze među stare ruševine, gde se Hugar krije, i tamo otkrivaju da je Hugar oteo jednu devojku, koju drži kao taoca kako bi naterao cirkuzante da za njega obavljaju prljave poslove. Hugar tada priziva Maguta, diva u njegovoj službi, i naređuje mu da ih napadne. Tokom borbe, Jan oko Magutovog vrata primećuje komad drveta u kojem se nalazi dragulj, i čim mu ga skine s vrata, Magut obustavlja napad. Gmor to koristi da sekirom preseče lanac na kojem Hugar drži otetu devojku, dok Magut hvata Hugara, i razbija mu glavu o zid. Nakon toga, oni izlaze iz ruševina, i Jan objašnjava da je to bio dragulj zarobljavanja, kojim je Hugar primorao Maguta da sluša njegova naređenja. Cirkuzanti sada više nisu primorani da pljačkaju, i odlučuju da nastave sa držanjem svojih predstava, dok se Jan i Gmor opraštaju od njih, i odlaze.

Treći deo – Mač tame. Roni stiže u utvrđeni dvorac porodice Devin (#18) na Nomedejskim planinama, gde ga dočekuje Sofija (#18). On joj kaže da je sve prošlo dobro, i da će zemlja na kojoj živi njegova porodica uskoro biti njegova. Sofija na to odgovara da se njen otac više neće protiviti njihovom braku, jer je sada cenjeni vojnik, a takođe i zemljoposednik, i kaže mu da je u međuvremenu odnela njegov sanduk u podrum, baš kao što je on tražio. Roni silazi u podrum, gde otključava veliki sanduk, u kojem se nalazi Nugreov (#33) crni mač, koji mu kvari dušu i upravlja njegovom voljom, baš kao što se Janu dešava sa Okrutnim Sečivom.

drg-mg-3

Dragonero 051

Screenshot_3

Jan pod lažnim identitetom kriminalca dolazi u ozloglašeni zatvor Vetusmea, koji je nekada bio rudnik patuljaka, a za koji se sumnja da je sada sedište udruženja plaćenika, Crnih Oštrica (#36). Kako se zatvorenici nalaze unutar rudnika, tamo ne postoje ćelije niti zatvorski čuvari, već se nadgleda samo ulaz u rudnik, dok unutar njega vlada zakon jačeg. Nakon što ga ubace u okno, njega i druge zatvorenike prodaju na pijaci kao robove onima koji najviše ponude, i Jan završi kod izvesnog Varlarga, koji ga smešta među ostale robove. Sledećeg jutra, Jana i ostale porobljene zatvorenike vode do prostorije za štavljenje kože, ali on primeti da tamo nema životinja kojima treba da oderu kožu. Tada iz rupe na vrhu prostorije padaju ljudski leševi, i Varlarg im naređuje da im izvade zube, skinu dlake i oderu kožu, a one koji odbiju ubije. Kasnije, na pauzi, Jan primeti neuhranjenog starca i dečaka, i sa njima podeli svoju hranu. Iznenada se svi izlazi iz prostorije zatvaraju, i pojavljuju se nekoliko pripadnika Crnih Oštrica, koji im bacaju oružje, i teraju ih da se međusobno poubijaju, sve dok u životu ne ostane samo onoliko zatvorenika koliko ima oružja. Zatvorenici napadaju jedni druge, i Jan se bori kako bi zaštitio starce i decu koji ne mogu da se bore. Nakon toga, Crne Oštrice otvaraju izlaze, a leševe bacaju u prostoriju za štavljenje kože. Nešto kasnije, Jan primeti starca u odvodu za vodu kako ga doziva, i kreće za njim kroz tunel, sve do tajne prostorije u kojoj vidi druge starce i decu. On shvati da se nalazi u jednom od tunela starog rudnika patuljaka, i starac mu pokazuje steni niz koju teče sveža voda, koja je obično rezervisana samo za pripadnike Crnih Oštrica, dok ostalim zatvorenicima daju slanu morsku vodu. Starac mu iz zahvalnosti zbog toga što je podelio hranu sa njima i branio ih kaže da može doći do tog skrovišta kad god poželi, i objašnjava da su sva ta deca rođena u zatvoru, i nikada nisu bila na slobodi. Jan se raspituje o Gvozdenim Bubnjevima patuljaka, i starac pristaje da ga odvede tamo, ukoliko im i dalje obezbeđuje hranu. Sledećeg dana, Varlarg vodi Jana do velike arene, gde se porobljeni zatvorenici bore radi zabave Crnih Oštrica i posmatrača koji se klade na borbe. Borbe se odvijaju na mostu iznad bazena u kojem je ajkula, a robovi se bore protiv iskusnih pripadnika Crnih Oštrica. Kada dođe red da se Jan bori, Varlarg kaže da će mu on biti protivnik, i oni staju na viseći most. Jan uspeva lako da savlada Varlarga, a njegova krv privlači ajkulu koja ga pojede, nakon čega ruši most i baca i Jana u vodu. Jan gubi svest pod vodom, a kada se probudi, pred sobom ugleda Ondinu (#36), koja mu kaže da je primorana da ostane tamo, jer je stara šamanka drži svojom magijom. On obećava da će je osloboditi, ukoliko ga vrati na mesto gde je upao u vodu, što ona i čini, i Jan izroni usred arene. Crne Oštrice ga tada vode do svog vođe, za kojeg otkriva da je polu-vilovnjak, i pored kojeg ugleda staru šamanku koja je svojim moćima zarobila Ondinu. Vođa kaže da želi da ga primi kao člana Crnih Oštrica, ali da još uvek mora da se dokaže, nakon čega ga šalje nazad u svoju ćeliju. Te večeri, Jan sa starcem ide kroz stare tunele rudnika sve do Gvozdenih Bubnjeva, sistema za komunikaciju patuljaka. Jan objašnjava starcu da se ti gvozdeni blokovi protežu na desetine stopa u dubinu, sve do podzemnih metalnih žila, i da zvuk proizveden udaranjem u njih stiže do stanice za prijem, koja je miljama udaljena odatle. On uzima malj i kreće da udara u Gvozdene Bubnjeve, i time šalje dogovorenu poruku. Nakon što izađe iz tunela, sazna da ga Crne Oštrice traže, i ponovo ide do njihovog vođe. Vođa kaže da je otkrio da je on špijun, i da zna za postojanje Gvozdenih Bubnjeva. Jedan od članova Crnih Oštrica je nekada bio u carskoj mornarici, tako da poznaje kod koji je koristio u poruci, i shvatio je da je Jan poslao zahtev da ga izbave iz zatvora, ali nije uspeo da dešifruje vreme i mesto. Jan priznaje da je špijun, i da je njegov zadatak bio da pronađe vođu Crnih Oštrica, i o tome obavesti carsku vojsku, nakon čega bi oni došli po njega, a što se tiče vremena i mesta, kaže da je to upravo sada i tu. Istog trenutka, u zatvor upada grupa carskih vojnika, uz čiju pomoć Jan uspeva da porazi Crne Oštrice i šamanku koja je zarobila Ondinu, kao i da zarobi njihovog vođu. Ubrzo zatim, Jan se ukrcava na carsku letelicu i odlazi iz zatvora, dok ga oslobođena Ondina posmatra iz mora, i šalje mu mentalnu poruku da će mu zauvek biti dužnica.


drg-51

Dragonero 050

Screenshot_2

Izvan Velikog Zida, koji razdvaja Erondar od zemlje zmajeva, stražari ugledaju ranjenog čoveka, i izlaze po njega, kako bi mu pomogli. Čim ga uvedu u ambulantu, ispostavlja se da se čovek samo pretvarao da je ranjen, iako je pun starih ožiljaka, i nakon što ubije lekara, nestaje u noći. Iste večeri, u Solianu, Jan kreće na dogovoreni zajednički odmor sa Brijanom (#41), u dalekoj izolovanoj termalnoj banji, gde zajedno provode nekoliko dana. Za to vreme, dvadeset liga južno od Vetvadarta, Mirva proverava napredovanje izgradnje mosta, kao što rade i druge tehnokrate na drugim mestima, jer su mostovi od ključnog značaja za prebacivanje trupa tokom nadolazećeg rata sa Crnim Kraljicama (#46). Te večeri, maskirana osoba upada u Mirvin šator i napada je, nakon čega je odvodi sa sobom. Istovremeno, na drugom mestu, Jan se budi iz košmara, i kaže Brijani kako ga muči proročanstvo gatare koja mu je pokazala budućnost tako što je izvukla jednu od čarobnih karata Trahekarde (#43). Karta koju je gatara izvukla je bila “Trodnevno zvono”, i predstavlja mrtvaca koji se vraća. Jan se tada seti da mu je pre polaska gradonačelnik Klavert dao pismo, na koje je on zaboravio i nije ga otvorio. Kada otvori pismo, vidi da je od Mirve, i da ga ona obaveštava o svom zadatku. Zbog lošeg predosećaja izazvanog košmarom, Jan kreće prema mestu izgradnje mosta sa Brijanom. Kada sutradan stignu tamo, saznaju da je Mirva nestala, i u njenom šatoru vide tragove borbe. Kako je otmičar pobegao letelicom, morao je da registruje putanju leta i svoje ime, kako bi dobio dozvolu od carstva, što znači da je želeo da mu uđu u trag. Jan shvata da je to zamka čiji je on pravi objektiv, i da je otmičar očekivao da se tek kroz nekoliko dana sazna za Mirvin nestanak, ali da je on zbog predosećaja i Mirvinog pisma saznao to ranije. On i Brijana kreću da pretražuju Mirvin šator, u potrazi za nekim tragom koji je otmičar ostavio, i na njenom oružju pronalaze crno pero, kakvo su na šlemovima nosili kadeti Zmajevnici sa akademije u Rokabruni (#49). Jan shvata značenje njegovog košmara i proročanstva, i kaže Brijani da je taj mrtvac koji se vraća Nej (#49), prijatelj kojeg je on pre mnogo vremena izdao. On se priseća ekspedicije sa druge strane Velikog Zida, koju je predvodio dok je još uvek bio u carskoj vojsci, i toga kako ih je presrela horda Ledenih. Dok sa Brijanom ide prema mestu na kojem misli da se nalazi otmičar, Jan priča kako je tokom borbe sa Ledenima Mirva bila ranjena, a on onesvešćen, i da su tako izbegli smrt, jer su Ledeni mislili da su mrtvi, dok su svi ostali iz odreda ubijeni. To je priča koju je svima ispričao, ali sada otkriva da se stvari nisu tako odvijale. Ledeni su ih zajedno sa ostalim preživelima odvukli u svoju jazbinu, gde su ih zarobili. On je uspeo da se oslobodi i izbori sa njima, i tokom te borbe je zaradio ožiljak preko oka koji još uvek ima. Nakon što je oslobodio i Mirvu, u susednoj prostoriji je video gomilu Ledenih kako muče preživele vojnike, među kojima je bio i Nej. Umesto da pokuša da ih spasi, okrenuo im je leđa, i pobegao odatle sa Mirvom, zbog čega se još uvek oseća krivim. Ukoliko je otmičar zaista Nej, koji je odlučio da se osveti, Jan pretpostavlja da će ga čekati među ruševinama Geravultura, gde su se pre mnogo godina borili protiv trola (#49), jer tom prilikom Nej nije napustio Jana, već se vratio da mu pomogne. Kada stignu tamo, Jan odlučuje da uđe sam među ruševine, gde pronalazi ranjenu Mirvu vezanu uz zid, i ispred nje vidi čoveka sa kapuljačom. Čovek skida ogrtač, i Jan vidi da se zaista radi o Neju, ali da mu je čitavo telo prekriveno ožiljcima. Nej kaže kako Ledeni uglavnom žive u tišini, jer se sporazumevaju mislima, zbog čega uživaju u zvucima lomljenja kostiju, i kricima svojih žrtava. Većina zarobljenih vojnika nije dugo preživela njihovo mučenje, a njega i još neke malobrojne su Ledeni zbog njihove izdržljivosti vremenom prihvatili kao jedne od njih. Nej je jednog dana iznenada mogao da deli mentalni kontakt sa njima, i u viziji je video njihova sećanja, kao što su i oni videli njegova. Jedina stvar koja ga je to data držala u životu je bila mržnja prema Janu zbog toga što ga je izdao i napustio, i želja za osvetom. Jednog dana, pojavila se Ekuba (#11), koja nije pripadala rasi Ledenih, ali koju su oni poštovali kao svog vođu, i mentalnim kontaktom su u trenutku shvatili da imaju zajednički cilj i neprijatelja. Nakon što je prevario stražare na zidu da ga uvedu unutra, ušao je na teritoriju carstva, i oteo Mirvu kako bi je ubio pred Janovim očima, i na taj način mu se osvetio. Nej kaže Janu da nema načina da spasi Mirvu, jer za vreme koje mu je potrebno da ga napadne on već može da je ubije. Jan koristi moć svog mača da zaustavi vreme, i ubija Neja pre nego što on uspe da se pomeri iz mesta. Pre nego što umre, Nej vidi u šta je Jana pretvorila zla moć Okrutnog Sečiva, i kaže da su na kraju obojica postali čudovišta. Nakon toga, Jan spali njegov leš, i sa Brijanom vodi Mirvu do Rokabrune, gde se lekar pobrine za njene rane. Sledećeg dana, Jan ostavlja Brijanu u Rokabruni da se brine o Mirvi, i sam kreće do Zemlje Zmajeva, mesta gde su se zmajevi žrtvovali kako bi se suprotstavili Abominima, i mestu gde je on postao Dragonero (#00). Iako je pre toga više puta bio na tom mestu, tek sada shvata da je Nej bio u pravu, i da mu je zla moć tog prokletog mesta i njegovog mača iskvarila dušu, i pretvorila u čudovište.


drg-50

Dragonero 048, 049

Screenshot_1

Prvi deo – Krila Erondara. U Rokabruni, utvrđenju u kojem se obučavaju Carski Zmajevnici, i gde se čuvaju veliki Pernati Zmajevi koje ukrštaju sa Letećim Saurima kako bi kreirali Pernate Viverne, otkriva se da je neko ukrao nekoliko jaja. Sledećeg dana, Jan i Gmor stižu u Rokabrunu, gde Jan pomaže stanovnicima jedne oblasti grada tako što im pomaže u Vojnim Igrama, nakon čega sa Gmorom ide do utvrđenja. Tamo se ponovo sreće sa Zmajevnikom koji je učestvovao u Vojnim Igrama sa njim, a kada skine šlem, vidi da se radi o njegovoj prijateljici sa akademije, Oihane. Jan se priseća svoje prve posete Rokabruni, kada je bio dečak, i svog prvog leta. Nakon toga, zvaničnici mu objašnjavaju da se dogodila krađa zmajevih jaja, koja su jako vredna, i da osećaju da se još uvek nalaze u gradu, zbog čega proveravaju sve ljude koji izlaze iz grada, ali kako je u gradu velika gužva zbog Vojnih Igara, ne mogu da pronađu lopova i jaja. Te večeri, Oihane dolazi do Jana, i prisećaju se užasnog događaja iz prošlosti, sukoba sa Trolom koji su samo oni preživeli.

Drugi deo – Podzemlje Rokabrune. Sledećeg dana, Jan i Gmor razgovaraju sa majstorom Taurasom, čuvarom zmajeva u Rokabruni, koji kaže da zbog svoje povezanosti sa zmajevima može da čuje Pesmu Zmajeva koja dolazi iz ukradenih jaja, zbog čega zna da su još uvek dobro, i da su u gradu. Jan odlučuje da potraži pomoć od lokalnog kralja podzemlja, koji je na čelu svih mutnih radnji u gradu, ali povremeno pomaže carstvu, dok se oni u zamenu za to ne mešaju u njegove poslove. Kako bi došli do kralja podzemlja, oni čekaju u jednoj gostionici u starom delu grada, kad pored njih prolazi čovek koji im stavlja novčić na sto, i odlazi. Jan na novčiću prepoznaje simbol Družine sa Vode, i sa majstorom Taurasom odlazi do njihovog dela grada, do starog odvoda, gde ubrzo dolazi i čovek koji im je dao novčić, i čamcem ih vodi kroz podzemne tunele Rokabrune. Nedugo zatim, oni stižu do podzemnog skrovišta odmetnika, gde se sastaju sa kraljem podzemlja, koga Jan prepozna kao svog starog poznanika, i nekada sitnog kriminalca, Gezimtara. Jan mu objašnjava da traže ukradena jaja, na šta on odgovara da je već upućen u to, i da je uhvatio čoveka koji je posrednik između lopova i kupaca, kojeg namerava da kazni zbog toga što je počinio takvu krađu bez njegovog odobrenja. Gezimtar vodi Jana i Taurasa do velike podzemne prostorije gde tog posrednika drže u kavezu, i kako ne želi da govori, oni puste svirepe zveri Terasmuse na njega. Čim vidi beštije, on pristaje da im kaže sve, kako ga ne bi bacili njima, i otkriva da se jaja nalaze u vodenom mlinu u Zalivu Algi, gde će se te večeri sastati lopovi i naručioci krađe. Uprkos tome što je sve priznao, Gezimtar ipak naređuje da ga bace Terasmusima, da bi poslužio kao primer ostalima koji rade bez njegove dozvole. Nakon toga, on daje Taurasu čamac kojim će otići do vodenog mlina, ali kaže da ne namerava da pusti Jana, jer za njega može da dobije veliku svotu novca od carstva kao otkup, kao i da njegov mač može skupo da proda. On poziva svoje ljude da uhvate Jana, ali se umesto njih pojavljuje Gmor, koji ih je sve vreme pratio sa rastojanja, i sredio sve stražare. Jan i Gmor se zatim ukrcavaju na čamac sa Taurasom, i odlaze od Gezimtara. Te večeri, tajanstveni naručilac krađe čudnom spravom uradi nešto zmajevim jajima, nakon čega uz pomoć dvojice njegovih ljudi ubija lopove, i odlazi odatle. Nedugo zatim, Jan, Gmor i Tauras stižu do vodenog mlina, i Tauras lako sredi nekoliko stražara koji stoje ispred, nakon čega ulaze u mlin, gde pronalaze ubijene lopove. Tauras vidi da su jaja čitava, i kaže da još uvek čuje njihovu Pesmu Zmajeva, zbog čega zaključuje da im nije ništa, i odnosi ih sa sobom nazad u Rokabrunu. Sledećeg dana, Jan i Gmor odlaze iz Rokabrune, ali im je ipak čudno to što je misija bila previše laka, i što su naručioci krađe ostavili jaja. Istovremeno, u Rokabruni, majstor Tauras iznenada oseća da su sva jaja u celom utvrđenju prestala da emituju Pesmu Zmajeva, i brzo ide do prostorije gde čuvaju jaja, gde otkriva da je na ukradena jaja bila bačena neka kletva, koja je uništila sva ostala jaja u Rokabruni. Na uzvišenju nedaleko od Rokabrune, tajanstveni naručioci krađe shvataju da je posao obavljen, i kreću da obaveste Crne Kraljice o tome.

Druga priča – Priča kadeta. Pre mnogo godina, dok je Jan još uvek bio na akademiji, jedne večeri se zajedno sa troje prijatelja iskrade iz Rokabrune, i oni Vivernima idu do ruševina Geravultura, nedaleko odatle. Tamo Jan, Oihane, Loran i Nej slave što će uskoro završiti akademiju, i pričaju o tome šta će raditi nakon toga, kad se Viverni iznenada uznemire, i odlete. Oni pokušavaju da ih prizovu nazad, kad čuju glasan urlik koji dolazi iz jedne velike rupe, i nedugo zatim vide kako iz nje izlazi ogromni Trol. Jan i ostali pokušavaju da se odbrane od Trola i savladaju ga, ali bezuspešno, i tokom borbe im se tlo pod nogama ruši, i oni propadaju. Neko vreme kasnije, Jan se osvesti, i vidi da su on, Oihane i Loran vezani za zid. Tada se iz jednog tunela pojavljuje Trol, koji hvata Lorana, i pojede ga pred njihovim očima. Trol kreće prema Janu, ali se tada pojavljuje Nej, koji ga pogađa kamenom i privlači pažnju na sebe. Oihane to koristi da se oslobodi, ali je Trol primećuje, i kreće prema njoj. Ona se krije ispod jednog procepa kroz koji prolazi sunčeva svetlost, i kada Trol pokuša da je uhvati, ruka mu se skameni. Kako bi došao do nje, Trol pokušava da zatvori procep tako što ga gađa kamenjem, ali time samo izaziva urušavanje. Nej za to vreme prilazi Janu i oslobađa ga, nakon čega oni sa Oihane odlaze odatle, dok se stena iznad Trola uruši, i kroz novi procep prolazi svetlost koja ga celog skameni. Nakon što izađu na površinu, oni bacaju veliko kamenje na skamenjenog Trola, i razbiju ga u komade, nakon čega odlaze odatle, i zaklinju se da se više nikada neće vratiti na to mesto.


drg-48-49

Dragonero 022, 023

Screenshot_3

Prvi deo – Čovek iz šume. U šumi Vetvasilve, lovac se vraća sa svojim psima do lovačke kolibe, kad psi osete nešto, i otrče u šumu. Nedugo zatim, jedan od pasa se vraća i pada mu mrtav pred noge, i tada lovac primeti smrtonosne rane koje mu je nanela neka zver. Lovac čuje režanje iz šume, i beži u kolibu, ali tamo zatiče tela svojih prijatelja, koje je neka zver raskomadala. U tom trenutku, zver upada u kolibu, razbijajući zid, i ubija lovca. Nekoliko dana kasnije, Jan saznaje za ubistvo lovaca u šumi, i dobija zadatak da do obližnje predstraže preveze oružje kojim će vojska ubiti tu zver, jer su se od tada dogodila nova ubistva, i ljudi se plaše da uđu u šumu. Te večeri, Jan i Gmor sa oružjem stižu do predstraže, kojom komanduje izvesni Jonhus, zvani Dvoliki. On ih upoznaje sa lovcima koji će sledećeg dana krenuti u lov na tu zver, među kojima su Kuna i žena lovac sa juga, Na’Veh, koji su jedini preživeli napad te zveri, tako što su skočili u reku. Sledećeg jutra, Jan, Gmor i lovci iz predstraže kreću u lov, i usput im Dvoliki priča o stanovnicima te šume, Zelenim Ljudima, šamanima koji su mešanci vilovnjaka i urođenika. Nešto kasnije, oni u šumi nailaze na jednog od njih, kojeg pitaju da li je video tu tajanstvenu zver, na šta ih on vodi do pećine za koju kaže da je njegova jazbina. U pećini, oni pronađu mumificirani leš čoveka, za koji Zeleni Čovek kaže da je otac zveri. Starac kaže da je pre mnogo vremena taj čovek pronašao malu zver izgubljenu pored jedno “svirajućeg kamena” (#12), i da je se od tada brinuo o njoj. Jednog dana, kad je zver već porasla, u šumu su došli lovci, i ubili čoveka koji ju je odgojio. Od tada, kako bi se osvetilo, čudovište ubija svakog lovca koji kroči u šumu. Jan prilazi svirajućem kamenu u pećini, i pretpostavlja da je zver verovatno slučajno došla kroz portal koji je otvorio taj kamen, sa nekog dalekog mesta. Nakon toga, oni izlaze iz pećine i vraćaju se u predstražu, a Jan kaže Dvolikom da zabrani lovcima ulazak u šumu dok ne srede situaciju. Te večeri, zver upada u predstražu neprimećena, i prateći određeni miris, stiže do Kuninog šatora, a da je niko ne primeti. Kuna se budi i pokušava da se odbrani, ali ga zver hvata i otkida mu ruku. Ubrzo se u predstraži oglasi uzbuna, i svi se skupljaju u dvorištu, jer je jedan od stražara pronašao zaklane pse. Na’Veh primećuje da Kuna nije među okupljenima, i ide do njegovog šatora, gde pronalazi samo njegovu otkidanu ruku. Prateći tragove krvi, okupljeni ljudi vide da je zver odnela Kunino telo sa sobom, i grupa njih kreće u šumu. Nedaleko od predstraže, oni pronalaze i Kuninu otkidanu nogu, zbog čega lovci odustaju od potere za zveri, jer ne žele da uđu u šumu preko noći, i ne veruju da je Kuna još uvek živ. Jan, Gmor, Na’Veh i Dvoliki nastavljaju potragu sami, i tada Jan traži od Na’Veh da ispriča šta se zaista dogodilo tokom njenog i Kuninog susreta sa zveri, kako bi shvatio razlog zašto je zver upala u predstražu kako bi napala baš Kunu. Na’Veh odlučuje da prizna sve, i priča kako su čuli priču o starcu koji je očuvao životinju kakva nikada ranije nije viđena u tim krajevima. Kuna je želeo da ulovi tu životinju, i sa Na’Veh i još trojicom lovaca je otišao do starca koji živi u šumi, i ponudio mu novac u zamenu za tu životinju, što je starac odbio. Kuna je ubio starca nožem, i tada je se pojavila ogromna zver, koja ih je napala. Zver je ubila ostale lovce koji su pošli sa njima, i samo su se ona i Kuna spasili, tako što su skočili u reku i pobegli zveri. U taj čas, Dvoliki kaže da je pronašao nešto, i vodi ih do ostatka Kuninog tela, sa glavom nabijenom na štap.

Drugi deo – Krv traži krv. Nešto kasnije, oni sahrane Kunino telo, i ulogore se u šumi, gde je neko od njih uvek na straži, u slučaju da ih zver napadne. Ipak, noć protiče mirno, i tek sledećeg jutra, kada se spremaju da ponovo krenu u potragu, zver se pojavljuje pred njima, na otvorenom. Ogromna zver uprkos svojoj veličini izbegava Gmorovu sekiru i hvata Dvolikog, kojeg koristi kao štit od Na’Vehine strelice, nakon čega baca Dvolikog prema Janu, i hvata Na’Veh, sa kojom beži u šumu. Jan izvadi strelicu iz grudi Dvolikog, nakon čega kaže Gmoru da ga odnese nazad u predstražu, dok on kreće u lov na zver. U pećini u kojoj se nalazi mumificirano telo starca, zver vezuje Na’Veh, i tada se otkriva da zver ume da govori. Zver kaže da su svi ljudi koji su ubili njegovog oca sada mrtvi, i da je ona poslednja, ali pre nego što stigne da je ubije, u vazduhu oseti miris dima, i primećuje vatru u blizini. Jan koristi to što je zver otišta prema mestu požara da priđe Na’Veh i oslobodi je, ali zver ubrzo otkriva šta se desilo, i kreće za njima. Dok se Jan i Na’Veh penju lijanama kako bi pobegli odatle zaobilazeći požar, zver skače iz vode i povlači Na’Veh dole. Jan skače za njom, ali je ne pronalazi, i kada izađe na kopno, pred sobom vidi zver. Zver mu kaže da su ljudi koji su ubili njegovog oca mrtvi, a da on može slobodno da ode. Jan ne pristaje na to, zbog čega ga zver napada, i ugrize ga za rame. Kad krene da ga dokrajči, Jan iznenadi zver, i zabada svoj mač u nju, čime je smrtno rani. Na samrti, zver se poslednjom snagom odvlači do tela starca koji ju je očuvao od malena, i umire pored njega. Jan kreće da traži Na’Veh, i pronalazi je mrtvu nedaleko odatle. Nakon toga, on sahrani Na’Veh i telo zveri, i odlazi iz šume.

Druga priča – Priča žene lovca. Nekoliko godina ranije, u šumi Haresamudri u Južnom Kraljevstvu, Na’Veh na nebu primećuje letače za koje pretpostavlja da su plemići iz grada, koji su krenuli u lov. Nedugo zatim, u šumi ugleda Usnulog Boga, šumsko božanstvo, koje se probudi kad oseti njeno prisustvo. Kako bi sačuvala život, ona božanstvu nudi svoju krv, kao i hranu i vodu, nakon čega Usnuli Bog nastavi svoj san, i dozvoli joj da ode. Sledećeg dana, u šumi je presreću letači koje je prethodnog dana videla, i hvataju je kao životinju, nakon čega je odvode sa sobom. Oni je vode do svog sedišta iznad krošnji drveća, gde je predaju svom vođu, Mastari, koji pokušava da je siluje, ali ona uspeva da pobegne, i sa velike visine skače u reku koja protiče ispod. Mastara šalje nekoliko svojih ljudi da je uhvate, ali ona se krije u šumi. Nedugo zatim, pored nje prolazi grupa žena lovaca, i ona ih moli za pomoć. One je ne smatraju kao jednu od njih, jer se još uvek nije dokazala kao lovac, što postaje tek kada ubije tigra i na sebi nosi njegovu kožu. Ona im kaže šta joj se dogodilo, i da gola i bez oružja ne može da se brani, nakon čega joj jedna od lovaca daje nož, i odlazi. Na’Veh od noža pravi koplje, i sprema se da se sukobi sa Mastrinim ljudima, ali ih nedaleko odatle na jednoj čistini pronalazi mrtve. Po tragovima, ona zaključuje da se radi o tigru, i sprema zamku u koju će ga uloviti. Te večeri, dok ga čeka u zasedi, tigar je napada, izbegavajući sve zamke. Dok je tigar nosi u zubima, Na’Veh nogom aktivira jednu od zamki koje je postavila, i oštar štap se zabija u tigra. Ona ga zatim hvata omčom, i aktivira zamku kojom teško drvo za koje je konopac vezan pada na zemlju, i povlači tigra sa sobom. Na’Veh prilazi tigru i ubija ga, nakon čega se pojavljuju žene lovci koje je nedavno videla u šumi, i prihvataju je kao jednu od njih.


drg-22-23

Dragonero 021

Screenshot_2

U Solian dolazi carski glasnik, koji predaje Janu poruku od Ausofera (#15) lično. U poruci, on spominje da se u selu Nerija na granici sa Kandarijom i Kraljevstvom Pastira na svakih deset godina vrši ritual, kako se ne bi ispunilo strašno proročanstvo. Trenutni sveštenik, Sardon, izvršiće ritual na izvoru jezera, kako se nad njihovo selo ne bi spustio smrtonosni oblak i ubio ih. Ausofer ne kaže šta želi da Jan učini u vezi toga, već samo kaže da ode u Neriju i ispita slučaj. Jan, Gmor i Sera odmah kreću na put, i nakon par dana stižu na granicu sa Kandarijom, gde se u jednoj krčmi sastaju sa poručnikom Bromom iz carskih lovaca, koji ih vodi kroz šumu do ulaza u selo. Prolazeći pored starih ruševina, Sera kaže da izgledaju kao delo vilovnjaka, kao i da oseća čudnu energiju koja dolazi iz vode. Oni stižu do izvora, i smeštaju se kako bi čekali da se pojavi Sardon, koji će izvršiti ritual. Nedugo zatim, Sardon sa još nekoliko sveštenika i jednom devojkom, Hilmom, stiže do izvora, nakon čega vadi nož. Jan shvata da Sardon želi da žrtvuje devojku, zbog čega se sa Gmorom i Serom umeša i pokušava da ga spreči, ali ih sveštenici iz pratnje napadaju. Sardon vidi da ne mogu da ih poraze, i gura Hilmu u jezero, kako bi je ipak žrtvovao zbog rituala, a Jan smesta skače za njom. Na dnu jezera, Jan vidi i druge devojke obučene u istu ritualnu odeću, koje su ranije bile žrtvovane, i njihovi duhovi pokušavaju da ga uhvate, ali on sa Hilmom izlazi na površinu. Čim izađe, Jan priča Sardonu šta je video na dnu, i kaže da su ljudske žrtve zabranjene u carstvu, i kažnjive smrću. Hilma kaže da će se rado žrtvovati ako će to spasiti njen narod od smrtonosnog proročanstva, u koje veruju u selu, i tada iz jezera izlaze duhovi prethodno žrtvovanih devojaka, ali se ispostavlja da ih samo Jan vidi. Jan, Gmor i Sera zarobe sveštenike i vezuju ih, nakon čega sa njima idu prema selu, gde nameravaju da ih raskrinkaju pred ljudima, i objasne im da ne postoji nikakvo proročanstvo, i da ne smeju da žrtvuju devojke. Međutim, čim sledećeg jutra stignu u selo, ljudi se okupljaju na trgu, i napadaju ih jer smatraju da su ih osudili na propast time što su sprečili ritual. Kako ne žele da se bore protiv njih, Jan, Gmor i Sera beže odatle, vodeći Hilmu sa sobom, i zatvaraju se u staroj napuštenoj kući na kraju sela. Jan kaže da je potrebno samo da izdrže do sledećeg dana, jer će tada proći vreme za izvršavanje rituala, i ljudi će videti da ne postoji nikakva pretnja od proročanstva. Sardon ne namerava to da im dozvoli, i šalje grupu ljudi da ih napadne. Ljudi brzo upadaju u trošnu kuću, ali ih Jan, Gmor i Sera lako poraze. Dok trojicu njih ubiju, ostale izbacuju napolje, i prete Sardonu da se ostali neće izvući ukoliko to ponove. Za to vreme, Hilma izlazi iz kuće i trči do ljudi iz sela, jer želi da spreči pokolj time što će se žrtvovati. Sada kad više ne rizikuju da ubiju Hilmu, ljudi iz sela pale kuću u kojoj su zatvoreni Jan, Gmor i Sera, i čekaju ih ispred kako bi ih ubili ukoliko izađu. Istovremeno, u kući, oni pronalaze bunar koji vodi do podzemnih tunela u kojima je voda iz jezera, i kreću tunelom koji vodi dalje od sela. Na kraju tunela, oni stižu do podzemnog iezera, gde Sera primećuje biljku Fediju, zvanu “nosilac života”, koja je toliko retka da ju je do sada videla samo u knjigama. Sera objašnjava da ta biljka raste u vodi koja teče sve do sela, i čini da zemlja bude plodna i hrani druge biljke, kao i da ima još dobrih efekata na okolinu. Fedija raste samo na čistom mestu, kao što je taj izvor, ali pre nego što se u potpunosti rascveta, ona čisti okolinu izbacujući kroz svoje listove oblak koji sadrži svu nečistoću koju je prikupila. Blizu biljke, Gmor pronalazi kamen sa uklesanim tekstom na jeziku vilovnjaka. Sera čita tekst, i kaže da je zapisana priča od pre mnogo vremena, kada je se mali klan vilovnjaka naselio u tom kraju. Pronašli su izvor, i Fediju koja se još uvek nije u potpunosti rascvetala. Dalje uz reku, bilo je selo ljudi, sa kojima su vilovnjaci bili u dobrim odnosima. Kada je se Fedija rascvetala, ispustila je oblak sa svom nečistoćom iz okoline, i dok su vilovnjaci bili spremni na to i zaštitili se, ljudi iz obližnjeg sela to nisu znali, i veliki broj njih je umro kada je do njih stigao smrtonostni oblak. Ljudi su mislili da su vilovnjaci krivi za to, zbog čega su ih sve pobili, ali su upamtili smrtonosni oblak, zbog čega su počeli da vrše rituale žrtvovanja kako bi sprečili da se to ponovo dogodi. Sera kaže da oseća kako se priroda buni zbog leševa koje bacaju u jezero, i da neće izdržati još jednu žrtvu. Ona ostaje da pokuša da smiri majku prirodu, koja želi da se pobuni, dok Jan i Gmor izlaze na površinu kako bi pokušali da ponovo spreče ritual. Za to vreme, na izvoru, Sardon i čitavo selo su okupljeni kako bi prisustvovali ritualu, ali tada iz jezera i iz zemlje izlaze biljke koje ih napadaju. Jan i Gmor dolaze do njih i pokušavaju da im pomognu da se izbore sa biljkama, ali biljka hvata i njih, i ubija Sardona, kojeg povlači na dno jezera. U podzemnom tunelu, Sera se povezuje sa prirodom i moli je da prestane, i nakon Sardonove smrti, biljke se povlače u zemlju. Jan tada objašnjava ljudima iz sela da je njihovo proročanstvo besmisleno, i Sera ih vodi u podzemne tunele, gde im pokazuje kamen u kome je uklesana priča iz prošlosti. Nakon toga, Jan, Gmor i Sera napuštaju Neriju, i vraćaju se nazad u Solian, dok se ispostavlja da je starac iz podzemlja carske palate (#16) posmatrao ceo događaj.


drg-21