Zagor Specijal 20

Screenshot_2

Pre dvadesetak godina, porodica bogataša kočijom prolazi kroz šumu, kad ih napada i ubija banda ubica, a samo mali dečak, Tomas, preživi pokolj. Danas, Tomas se budi nakon košmara u kojem se priseća tih događaja, a kako su mu takvi košmari česti u poslednje vreme, odlučuje da potraži stručnu pomoć. On ide do svog ujaka Sedrika, koji je u međuvremenu preuzeo poslove njegovog oca u brodskoj kompaniji, jer je Tomas bio mali i nije mogao da upravlja njom, i spominje mu indijanskog vrača za kojeg je čuo, Leptirov Let, za kojeg veruje da može da mu pomogne, jer se priča da je u stanju da pronađe delove duše i vrati ih vlasniku. Njegov ujak ne veruje u tu priču, ali mu svakako dodeljuje pratnju, na čelu sa njegovom desnom rukom, Krejmerom, koji će sa njim krenuti u potragu za tim indijanskim vračem. Nekoliko nedelja kasnije, u Darkvudu, Zagor i Čiko u šumi nailaze na mladog indijanskog ratnika, koji im kaže da su belci zarobili njegovog brata. Indijanac objašnjava da su on i njegov brat videli puno belaca kako ide kroz šumu, i da im se njegov brat približio kako bi sa njima razmenio krzna, a oni su ga uhvatili i zarobili. Nedaleko odatle, ispostavlja se da se radi o Krejmeru i njegovim ljudima, koji su mislili da je indijanac želeo da ih napadne, i spremaju se da ga muče, za primer drugima koji žele da se približe njihovom logoru. U tom trenutku stiže Zagor, koji ih zaustavlja, i razjasni situaciju. Do njih tada dolazi Tomas, kojem Zagor objašnjava šta su ljudi iz njegove pratnje učinili u njegovom odsustvu. Krejmer objašnjava da se plašio indijanskog napada, jer se upravo u blizini tog mesta dogodio pokolj, kada je indijanska banda ubila Tomasove roditelje i ljude iz pratnje. Tomas kaže da je baš to razlog njegovog ponovnog dolaska, i spominje mu vrača Leptirov Let, za kojeg veruje da može da mu pomogne. Zagor odgovara da zna gde se nalazi logor Leptirovog Leta, i pristaje da ga odvede tamo, ali samo ukoliko Krejmer i ostali ostave oružje, kako ne bi izazvali nove nevolje sa miroljubivim indijancima koji žive u tim krajevima. Krejmer ne pristaje na to, zbog čega mu Tomas kaže da se sa ostalima vrati nazad do stanice za razmenu, i čeka njegov povratak, dok on nastavlja putovanje sa Zagorom i Čikom. Deset dana hoda kasnije, njih trojica stižu do logora u kojem živi vrač Leptirov Let, i tamo sreću Tri Prsta, poglavicu ratnika Foksa, koji otvoreno pokazuje da mu se Zagor ne dopada previše. Leptirov Let pristaje da pomogne Tomasu, i traži da i Zagor bude prisutan tokom rituala. Pod njegovim šatorom, Leptirov Let zapali razne trave i izgovara čarobne reči, nakon čega pada u trans, dok drži Tomasa i Zagora za ruke. Trenutak kasnije, i Zagor pada u trans, i vidi da se nalazi usred šume. Pred sobom ugleda Leptirov Let kako se šeta sa medvedom i zecom, ali ga trenutak kasnije napada grupa ljudi koji su crni poput senke. Zagor se bori protiv senki, koje se nakon što su poražene pretvaraju u drveće. Nedaleko odatle, on nailazi na Tomasa, koji izgleda kao mali dečak, i vidi kako mu Leptirov Let prilazi sa medvedom i zecom, i objašnjava da ne može zauvek da se krije od opasnosti poput zeca, i da poput medveda kad dođe proleće mora da izađe iz pećine. U tom trenutku, prilazi im veliki los, za kojeg Leptirov Let kaže da predstavlja hrabrost, i da će ga daleko odvesti. Trenutak kasnije, sva trojica se bude iz transa, i ispostavlja se da su imali istu viziju. Tomas kaže da su ljudi senke iz vizije oni koji su ubili njegove roditelje, i da se ne seća kako su izgledali. Kako smatra da mu to iskustvo nije mnogo pomoglo, Tomas odlučuje da ode iz indijanskog logora, i traži od Zagora i Čika da ga otprate do mesta pokolja. Na putu tamo, Tomas se iznenada seća jednog detalja vezanog za čoveka koji je predvodio grupu ubica. Iako se ne seća kako je izgledao, seća se da je taj čovek imao samo tri prsta na ruci, a tada se i Zagor seti da je jedan od ljudi senki u viziji takođe imao samo tri prsta, zbog čega sumnja da je to mogao da bude Tri Prsta, poglavica Foksa, ali nema dokaze za to. Nekoliko dana kasnije, Zagor primećuje da ih neko prati, i otkriva čoveka koji se sprema da puca na njega čim shvati da je otkriven. Zagor ga razoruža, ali čoveku u pomoć priskaču još dvojica naoružanih ljudi, koje on takođe lako sredi. Dok se bori sa tom dvojicom, ovaj prvi napada Čika i onesvesti ga, nakon čega beži. Zagor trči do Čika kako bi se uverio da je u redu, što i ona druga dvojica iskoriste da pobegnu i nestanu u šumi. Nedaleko odatle, trojica napadača stižu do logora, gde ih dočekuju Krejmer i njegovi ljudi, ali i Tomasov ujak Sedrik, koji im se u međuvremenu pridružio. Sledećeg dana, Zagor, Čiko i Tomas stižu do malog mesta Ded Hors, u blizini kojeg se dogodio pokolj, ali Zagor odlučuje da najpre sam siđe do sela, jer se plaši da bi tamo mogli da ih dočekaju napadači od ranije. Kada stigne do seoskog saluna, tamo ga dočekuju Sedrik, Krejmer i njegovi ljudi, koji objašnjavaju da je onoj trojici od ranije bilo naređeno da nikoga ne povrede, i da je to što su napali Čika bio nesrećan slučaj. Tomasov ujak Sedrik je uveren da je Zagor ubedio Tomasa da protiv svoje volje krene sa njim, kako bi ga prevario i iskoristio njegovu lakovernost da izvuče što više novca. Zagora to uvredi, i preti Sedriku da ne razgovara tako sa njim, a Krejmer i njegovi ljudi istog trenutka napadaju Zagora, kako bi zaštitili svog gazdu. U tom trenutku dolazi šerif, koji hapsi Zagora, i veruje Sedrikovoj priči da su Zagor i Čiko oteli Tomasa, i da ga kriju negde u blizini. Za to vreme, četvorica razbojnika iz Ded Horsa primećuje Čika i Tomasa u šumi, i nakon što čuju o čemu je reč, odlučuju da te večeri napadnu Tomasa i otmu ga, kako bi od Sedrika dobili gomilu novca za otkupninu. Te večeri, Zagor uz pomoć kaiša kroz rešetke ćelije hvata ključeve, i beži iz zatvora, i nestaje u šumi, što Sedrik i Krejmer odmah saznaju. Prateći tragove po šumi od mesta gde se rastao sa njima, Zagor shvata gde su Čiko i Tomas otišli, ali primećuje i tragove nekih ljudi koji su ih pratili. Na mestu gde su se Čiko i Tomas ulogorili, Tomas ponovo ima isti košmar, ali ovog puta se priseća da ljudi koji su mu ubili roditelje nisu bili indijanci, već belci. Njegovo vikanje u snu budi Čika, koji primećuje četvoricu ljudi među žbunjem kako im se približavaju, zbog čega smesta budi Tomasa, i sa njim se sklanja u zaklon. Nedaleko odatle, Zagor čuje zvuke pucnjeva, i dok ide prema mestu na kojem su se Tomas i Čiko ulogorili, priseća se vizije ljudi senki, i shvata da čoveku sa tri prsta ne nedostaju isti prsti kao poglavici Foksa, tako da to nije mogao biti on, i da se sigurno radi o nekom drugom. Za to vreme, dok trojica napadača puca na Čika i Tomasa, i odvraća im pažnju, četvrti ih zaobilazi i prilazi im s leđa. Zagor stiže do mesta borbe, ali dolazi prekasno, jer su razbojnici već zarobili Čika i Tomasa. Oni ga nateraju da baci oružje, što Zagor i čini, i tada primećuje da jedan od njih ima samo tri prsta na jednoj ruci. Napadač priznaje da su upravo oni pre mnogo godina ubili Tomasove roditelje, i odlučuje da im sve otkrije. Pre mnogo godina, njih četvorica su bili drvoseče, i naporno su radili za malo novca, koji su potom polagali u banku. Jednog dana, mladi blagajnik iz banke je pokupio sav novac i pobegao, a oni su ostali bez ičega. Nekoliko godina kasnije, slučajno su primetili tog istog blagajnika u Ded Horsu, gde je sa ženom i sinom prolazio kočijom. Organizovali su napad u šumi, ubili su njega i njegovu ženu, kao i ljude iz pratnje, nakon čega su opljačkali kočiju, ali su uzeli samo onoliko koliko je on godinama ranije ukrao od njih. Tomas ne veruje da je njegov otac bio lopov, i napada čoveka sa tri prsta, a Zagor koristi njegovu nepažnju da pokupi pištolj sa poda, i puca na četvoricu razbojnika. On uspeva da savlada napadače, a u tom trenutku iz Ded Horsa dolazi grupa ljudi, na čelu sa Tomasovim ujakom Sedrikom i Krejmerom, kojima Zagor i Tomas objašnjavaju sve što se desilo. Sedrik otkriva da je već znao za zločin svog brata, i za to da se obogatio krađom, ali da je čuvao njegovu tajnu. Tomas shvata da mu je to putovanje i poseta Leptirovom Letu ipak pomogla, nakon čega sa svojim ujakom odlazi iz Darkvuda.
Advertisements

Zagor Specijal 19

Screenshot_1

U prvoj polovini 18. veka, u Amherstu, velečasni Glaver organizuje lov na veštice, i uhvati vešticu Anulku, koja je kriva za smrt više ljudi iz mesta, koje je žrtvovala za svoje mračne rituale. Pre nego što je spale na lomači, Anulka baca prokletstvo na Glavera, i sve njegove potomke. Danas, Zagor i Čiko su u Amherstu, u kancelariji šerifa Kodija, koji je među stvarima u ukradenoj torbi pronašao dokument sa svedočenjem velečasnog Glavera o tom događaju. On objašnjava da je lopov upao u kuću Glaverovih, gde sada živi samo Džulija, čiji je velečasni Glaver daleki predak. Njen kućepazitelj je oglasio uzbunu, i šerif je uspeo da zaustavi lopova. Dok sa Zagorom i Čikom ide prema Džulijinoj kući, Kodi spominje da se Anulkino prokletstvo obistinilo, jer su skoro svi ostali Glaverovi potomci poginuli u nesrećnim slučajevima. Kada stignu do kuće, unutra ih sačekaju dvojica naoružanih ljudi, koji su čekali da se Džulija vrati, i nespremne ih lako zarobe. Kasnije, u podrumu kuće gde su zarobljeni, Zagor uspeva da podigne bure za koje su vezani, i oslobodi Čika, koji zatim oslobađa i njega i Kodija. Za to vreme, Džulija stiže kući, i razbojnici je čekaju u zasedi, ali Zagor izlazi iz podruma i na prepad lako sredi jednog, dok drugi uspeva da pobegne. Kasnije, Zagor ispituje razbojnika kojeg je zarobio, i saznaje da je njega i njegovog saučesnika unajmila tajanstvena osoba sa kapuljačom, sa kojom su se sastali ispred stare kuće veštice Anulke, da otmu Džuliju. Zagor pretpostavlja da se odbegli otmičar uputio prema Anulkinoj kući, kako bi izvestio tajanstvenu osobu sa kapuljačom o neuspehu, zbog čega sa šerifom Kodijem smesta kreće tamo, ostavljajući Čika sa Džulijom. U ruševinama Anulkine kuće, oni pronalaze odbeglog čoveka mrtvog, kako visi sa plafona obliven krvlju. Iza njih se pojavljuje Džulija, koja otkriva da ih je pratila, i kaže da je to bio način na koji je veštica Anulka ubijala svoje žrtve. Ona kaže da ne veruje da se radi o prokletstvu, već da neko iz nekog razloga radi protiv njene porodice. Osim nje, jedini preživeli Glaver je njen rođak, koji upravo ide prema Amherstu, i ona se brine da će on postati sledeća žrtva tajanstvene osobe. Zbog toga, Zagor, Kodi i Džulija kreću u susret diližansi kojom putuje Džulijin rođak, a kada je sustignu, primete da konji jure bez kočijaša. Zagor zaustavlja konje, nakon čega primećuje da je kočijaš mrtav, kao i svi putnici, uključujući i Džulijinog rođaka, osim jednog dečaka koji je preživeo. Svi ljudi iz sela za taj tragičan događaj optužuju Džuliju, jer se nedavno vratila tamo, i sa sobom donela prokletstvo, ali Zagor uspeva da ih smiri. Pored leševa, Zagor pronalazi pljosku, a kada Kodi pita dečaka šta zna o tome, dečak odgovara da je to pljoska Džulijinog rođaka, koji ju je dobio na poklon na jednoj od usputnih stanica. Nakon što je probao piće, ponudio je i ostale putnike i kočijaša, i nedugo zatim su svi umrli. Te večeri, Zagor i Čiko ostaju u kući sa Džulijom, jer veruju da bi tajanstvena osoba koja je otrula njenog rođaka mogla ponovo da je napadne. Tamo, Džulija spominje nesrećne slučajeve u kojima su poginuli svi njeni preci, i kaže da se vratila u Amherst kako bi otkrila o čemu se zapravo radi, i da li je prokletstvo stvarno. U tom trenutku, neko kuca na vrata, i predaje poruku Džuliji, u kojoj je na sastanak poziva izvesni Dikinson, koji je potomak dželata koji je spalio vešticu Anulku. Nedugo zatim, ona stiže do Dikinsonove kuće, ali se ispostavlja da je to bila zamka, jer se pojavljuje tajanstvena osoba sa kapuljačom, koja drži Dikinsonovu porodicu kao taoce, kako bi on radio šta traži. Tajanstvena osoba naređuje Dikinsonu da veže Džuliju, ali se u tom trenutku pojavljuje Zagor, koji skače na čoveka sa kapuljačom. Kapuljača pada, i ispod nje se pojavljuje crno isušeno lice dželata iz Amhersta, Dikinsonovog predaka. Dikinson otkriva da mu je pre Džulijinog dolaska tajanstveni čovek ubeđivao da je njegov predak, i da je preživeo uz pomoć Anulkine magije, ali da će uskoro umreti ako se ne dokopa određenog predmeta, medaljona koji Džulija stalno nosi sa sobom. Dželat se u tom trenutku osvesti, i kaže da je Džulija zapravo veštica Anulka. Džulija podiže medaljon, i njime ošamuti Zagora i Dikinsona, nakon čega uzima pištolj, kako bi ih ubila. Ona priznaje da je veštica Anulka, i kaže da će svima ispričati da ih je dželat ubio, a da se ona srećom spasila. U tom trenutku, kroz prozor upada gomila mačaka, koje skaču na Anulku i obore je, a za njima dolazi i starica iz sela, koja joj oduzima medaljon, i izgovara čarobne reči, nakon kojih Anulka velikom brzinom ostari, a zatim umire i pada na pod. Starica kaže da je jedna od dobrih veštica, kakvih ima i u drugim mestima, i da je njen zadatak bio da čeka Anulkin povratak i zaustavi je. Dželat se tada osvesti, a starica istog trenutka nestaje. Tada, dželat priča kako ga je noć pred pogubljenje Anulka ubedila da će mu dati večni život ukoliko joj pomogne. On je pristao, i oteo devojku koja je živela nedaleko od sela, koju je drogirao i unakazio joj lice, tako da bude neprepoznatljiva, a zatim je umesto Anulke spalio na lomači. Anulka je zauzvrat održala svoju reč, i napravila čarobni napitak od kojeg su oboje postali mladi, nakon čega je pobegla. Godinama kasnije, on je primetio da dejstvo napitka nije trajno, i da je nastavio da stari, zbog čega je krenuo da ubija ljude i prinosi ih kao žrtve, kako bi sam napravio čarobne napitke, za koje je ubrzo otkrio da imaju samo kratko dejstvo. Jedina stvar koja omogućava dugotrajno delovanje napitka je medaljon koji Anulka uvek nosi sa sobom, zbog čega je odlučio da je pronađe i otme joj ga. Nakon što ju je oslobodio, Anulka je godinama iz osvete ubijala jednog po jednog člana porodice Glaver, tako da to izgleda kao nesrećan slučaj. Kada je saznao da se u Amherstu pojavila žena koja tvrdi da je potomak Glaverovih, znao je da će i Anulka biti u blizini, ali je otkrio da to zapravo jeste Anulka, koja se pretvarala da je jedina naslednica Glaverovih. Dželat tada umire, a Zagor i Čiko se sledećeg jutra rastaju od šerifa Kodija, i odlaze iz Amhersta.

Zagor Maxi 13

Screenshot_2

Početkom 19. veka, grupa vojnika napada indijansko selo i počini pokolj nad njima. Nekoliko žena i staraca sa decom pokušava da pobegne, ali ih četvorica vojnika sustižu i ubijaju nakon divljačkog mučenja. Danas, Zagor je u selu indijanaca Potovatoma, koji imaju problema sa vojskom iz utvrđenja Džekson. Poglavica objašnjava da su im oni po dogovoru omogućili prolaz njihovom teritorijom, a da vojska zauzvrat treba da im pokloni prekrivače za zimu, ali su prevareni, i dobili su samo mali broj tankih prekrivača sa puno rupa. Zagor odmah ide do utvrđenja, gde pronalazi narednika Fourka, koji je bio zadužen za dostavu prekrivača indijancima, i shvata da je pokvarenjak prodao prave prekrivače, a indijancima uvalio stare, kako bi zaradio. On ga napada kako bi saznao gde su završili pravi prekrivači, na šta Fourk vadi pištolj i sprema se da puca, ali ga Zagor sprečava. Raspravu prekida zapovednik utvrđenja, Vilks, kojem Zagor objašnjava situaciju, a Vilks mu odgovara da će on istražiti taj slučaj, i da Zagor ne treba da se meša. Te večeri, u utvrđenju se pojavljuje tajanstveni čovek sa sekirom i crnom maskom, koji upada u spavaonicu, i ubija Fourka. Kako ne može da se uspava, Zagor izlazi u dvorište utvrđenja, gde primeti tragove nekoga ko je skočio sa palisade, i otišao do spavaonice. On prati tragove, i u spavaonici zatiče ubijenog Fourka, a trenutak kasnije se iza njega pojavljuju nekoliko vojnika, koji ga zatiču na mestu zločina. Kako je Fourk ubijen sekirom, a Zagor jedini u utvrđenju koji koristi to oružje, Vilks ga optužuje za ubistvo, a njegova svađa sa Fourkom ranije tog dana mu daje i motiv. Vilks naređuje vojnicima da ga uhvate, na šta Zagor beži iz utvrđenja, i nestaje u šumi. Odmah zatim, Vilks poziva vojnog izviđača indijanca, Mus Futa, i naređuje mu da povede vojnike i prati Zagorove tragove. Nešto kasnije, u svitanje, Zagor stiže do kolibe u močvari, i usput razmišlja o krvavom simbolu sekire koji je video iznad Fourkovog leša. U kolibi ne zatiče Čika, zbog čega kreće da ga traži u šumi, kako bi ga upozorio da ga vojska prati. Istovremeno, Čiko peca u šumi, kad primeti odred vojnika koji ga prepoznaju kao Zagorovog prijatelja. Oni mu prilaze sa oružjem, i Čiko shvata da nešto nije u redu, zbog čega pokušava da pobegne, ali ga oni hvataju i kažu mu da je Zagor počinio ubistvo u utvrđenju. Vojnici se spremaju da sa Čikom odu do kolibe i sačekaju Zagora, ali se Zagor tada pojavljuje iz šume i napada ih. Nakon što oslobodi Čika, oni beže od vojnika kroz šumu, i usput mu Zagor priča šta se zapravo desilo. Na obali reke, oni se razdvajaju, i Čiko nastavlja dalje kanuom, dok Zagor ostaje da namami vojsku na drugu stranu. Vojska ga prati do velikog procepa, koji Zagor namerava da preskoči, ali jedva uspeva da se zadrži za granu na suprotnoj litici. Oni pucaju na njega i okrznu mu rame, nakon čega Zagor pada sa velike visine, ali mu drveće ublaži pad. Mus Fut kaže da je procep jako strm, i da bi im trebalo puno vremena da siđu i pronađu njegovo telo, ali kaže da niko ne bi mogao da preživi takav pad, nakon čega se vojska vraća nazad u utvrđenje. Kasnije, Čiko kanuom stiže do sela Mohavka, gde priča Tonki šta se desilo. Te večeri, u Fort Pitu, pukovnik Peri prima vest o Zagorovoj smrti, a isto saznaju i izvesni zapovednik Templton i vojnik Zender iz utvrđenja Henri. Istovremeno, ta vest dolazi i do Mohavka i Čika, koji ne veruju u to, i odlučuju da sledećeg dana provere. Kasnije te noći, osvetnik sa crnom maskom upada u trgovinu izvesnog Džonsona, kojeg vezuje i preti mu mučenjem, kako bi priznao gde su vojni prekrivači namenjeni vojnicima, za koje sumnja da mu je Fourk prodao. Džonson priznaje sve i predaje mu prekrivače, a crni osvetnik mu poštedi život, ali mu spali trgovinu. Sledećeg jutra, crni osvetik ide do sela Potovatoma, kojima predaje prekrivače, nakon čega nestaje u šumi. Za to vreme, Mus Fut se spušta na dno procepa niz koji je Zagor pao, i traži ga na dnu, ali tamo nailazi samo na Tonku, koji bezuspešno pokušava isto. Za to vreme, Zagor ranjen i onesvešćen leži u jednoj pećini, gde je uspeo da se dovuče poslednjom snagom nakon pada, koji mu je ublažilo drveće. Te večeri, putujući trgovac Maloj se ulogori u šumi, kad se pred njim pojavi crni osvetnik, koji ga prepoznaje kao nekadašnjeg vojnika, i muči ga do smrti, nakon čega na njegovim kolima krvlju iscrtava isti znak sekire kakav je ostavio  i iznad Fourkovog leša. Sutradan, vojska pronalazi Malojev leš, i po krvavom znaku shvata da se radi o istom ubici, za kojeg Vilks još uvek smatra da je Zagor, i ubeđen je da se Zagor spasio pada i nastavio da ubija. Dan kasnije, pukovnik Peri dolazi na sastanak sa Tonkom, koji mu objašanjava celu situaciju, i kaže mu da se tajanstveni crni osvetnik pojavljuje pred indijancima raznik plemena, i predstavlja se kao Crna Sekira, naslednik Duha sa Sekirom, koji će ih predvoditi u pobuni protiv indijanaca. Kasnije tog dana, indijanci šalju poruke bubnjevima, kojima zakazuju vanredno okupljanje poglavica, kako bi se dogovorili oko održavanja mira, i rešili problem Crne Sekire, koji tera ratnike da krenu u rat. U pećini, Zagor se konačno osvesti, i čuje poruku bubnjevima kojom se organizuje sastanak sledeće večeri. Istovremeno, Vilks sa odredom vojske ide do sela Potovatoma, za koje sumnja da kriju Zagora, i naređuje vojnicima da pretresu čitavo selo. Poglavica pokušava da smiri situaciju, i kaže svom sinu da izvadi lulu mira, ali jedan vojnik misli da mladi ratnik vadi oružje, zbog čega puca na njega i ubija ga. Sutradan, Vilks saznaje za okupljanje poglavica, i raspoređuje vojnike svuda po šumi, kako bi ih nadgledali, i tako saznali gde će se okupiti. Mladi ratnici Potovatoma  koriste priliku, i prilaze jednom vojniku, kojeg ubijaju kako bi osvetili sina svog poglavice. Te večeri, Vilks traži od Mus Futa da odvede ratnike do mesta okupljanja indijanaca, i odred kreće iz utvrđenja. Istovremeno, na okupljanju, mnoge poglavice Darkvudskih plemena spominju probleme sa vojnicima i neopravdane pretrese i napade na njihova sela, zbog čega zagovaraju rat, dok Tonka i drugi pokušavaju da smire situaciju. Tada se pred njima pojavljuje Zagor, otkriva im da je još uvek živ, i kaže im da će rešiti sve probleme tako što će pronaći pravog ubicu, Crnu Sekiru. Jedan od poglavica, Crni Vuk, ne slaže se sa tim, i izaziva ga na dvoboj, što Zagor prihvata i uspeva da ga porazi, uprkos tome što se još uvek nije u potpunosti oporavio. U tom trenutku, indijanci na straži primete da se vojnici približavaju, i svi smesta odlaze odatle tajnim prolazom iza vodopada. Sat vremena kasnije, vojska stiže do mesta okupljanja, i bezuspešno traži indijance po šumi. Mus Fut shvata da su pobegli putem iza vodopada, ali odlučuje da to prećuti, i ništa ne kaže Vilksu. Kasnije te večeri, Zagor krišom upada u Fort Pit, gde razgovara sa pukovnikom Perijem. Peri se priseća napada na indijansko selo pre više godina, i pokolja koji su počinili vojnici, među kojima je bio Fourk, ali i zapovednik utvrđenja Henri, Templton. Simbol tog plemena je bio znak sekire, kakav Crna Sekira crta krvlju svojih žrtava, zbog čega Zagor sumnja da to možda ima veze sa napadima, i kreće prema utvrđenju Henri. Istovremeno, u šumi, grupi ratobornih ratnika prilazi Crna Sekira, koji im kaže da se približava trenutak napada na vojsku, i ubeđuje ih da se pridruže njegovim pristalicama, i prošire vest o tome. Sutradan, Zagor stiže do utvrđenja Henri, i vidi da tamo istovremeno stiže i Vilks, sa odredom vojske. Nešto kasnije, nakon Vilksovog odlaska, Zagor krišom ulazi u utvrđenje, i upada u Templtonovu kancelariju. On preti zapovedniku, i natera mu da mu ispriča sve o pokolju u indijanskom selu pre desetak godina, u kojem je učestvovao. Templton kaže da je predvodio te vojnike, među kojima su bili Fourk, Maloj i Zender, koji su se surovo ponašali tokom napada, a on ih nije sprečio u tome. Kako su Fourk i Maloj ubijeni, on sumnja da se Crna Sekira sveti za taj pokolj, i kaže Zagoru da se vojnik Zender sada nalazi baš tu u utvrđenju Henri. Za to vreme, Zender je u štali, gde ga presreće Crna Sekira, koji mu sekirom razbija glavu. Prilikom pada, Zenderov pištolj opali, i Zagor smesta kreće tamo privučen pucnjem. On zatiče Crnu Sekiru iznad Zenderovog leša, ali crni osvetnik uspeva da pobegne. Trenutak kasnije, pojavljuju se vojnici koje je privukao pucanj, i zatiču Zagora pred ubijenim vojnikom. Oni zaključe da ga je Zagor ubio, i pucaju na njega, zbog čega je Zagor primoran da pobegne. Nakon što izađe iz utvrđenja, on u šumi vidi gomilu naoružanih indijanaca koji se spremaju za napad. Templton i Vilks okupljaju vojnike, i šalju ih u šumu da pronađu i uhvate Zagora, dok za to vreme Zagor prilazi indijancima, i pokušava da ih odvrati od napada na utvrđenje. Indijanci odbijaju da ga poslušaju, i ubrzo izbija sukob u šumi između njih i vojnika koji su pošli za Zagorom. Vojnici se povlače jer nisu očekivali indijance tamo, nakon čega se zatvaraju u utvrđenju. Kasnije te noći, Zagor krišom upada u utvrđenje, jer sumnja da je Crna Sekira još uvek tamo, i da želi da dokrajči poslednjeg od četvorice, Templtona. U blizini Templtonove kancelarije, on primeti senku čoveka, i kreće za njim, a kada ga sustigne, vidi da je to izviđač Mus Fut. Zagor sumnja da je Mus Fut zapravo Crna Sekira, iako on pokušava da ga ubedi da nije tako. On ga za svaki slučaj vezuje u štali, i vraća se u dvorište utvrđenja. Za to vreme, Crna Sekira onesposobi stražare, i upada u Templtonovu kancelariju, gde ga zatiče za stolom, i sprema se da ga ubije, ali ga Zagor sprečava u tome. On napada crnog osvetnika, ali tad u kancelariju upadaju vojnici privučeni bukom, što Crna Sekira koristi da pobegne. Zagor kreće za njim, dok Crna Sekira u dvorištu nailazi na gomilu vojnika, ali uspeva da se probije i pobegne iz utvrđenja. Vojnici zaustavljaju Zagora, i sada shvataju da on nije Crna Sekira, kako su mislili, ali Vilks sumnja da su oni zapravo saučesnici. Zagor napada Vilksa, i koristi pometnju da pobegne vojnicima, i izađe iz utvrđenja. Na čistini ispred, Zagor i Crna Sekira se nađu opkoljeni, sa jedne strane gomilom pobunjenih indijanaca, a sa druge vojnicima na palisadi. Crna Sekira naređuje indijancima da krenu u napad, i odbija da se bori protiv Zagora, ali ga indijanci ne poslušaju, i traže da se najpre dokaže tako što će poraziti Zagora. Zagor i Crna Sekira kreću sa dvobojem pred okupljenim indijancima i vojnicima, dok za to vreme jedan vojnik pronalazi vezanog Mus Futa u štali, i oslobađa ga. Ispred utvrđenja, Zagor uspeva da porazi Crnu Sekiru, i skida mu masku, ali ni on ni indijanci ne prepoznaju ko je čovek ispod maske. Sa palisade utvrđenja, Vilks prepoznaje čoveka kao jednog od svojih vojnika. Crna Sekira priča Zagoru kako je kao dete prisustvovao pokolju svog plemena, koji je predvodio Templton sa svojim saučesnicima, i da je preživeo napad zato što su mislili da je mrtav. Nakon toga, usvojila ga je porodica doseljenika, i odgajali su ga kao belca, ali je on sve vreme vežbao sa sekirom, i planirao svoju osvetu. Nakon više godina, pristupio je vojsci, kako bi pronašao oen koji su pobili njegovu porodicu i prijatelje, a kada ih je pronašao, stavio je crnu masku, i odlučio da je došlo vreme da ostvari svoju osvetu. Sa palisade, Templton prepoznaje Crnu Sekiru kao dečaka koji je bio u indijanskom selu tokom pokolja, i puca na njega, kako bi bio siguran da mu se on neće osvetiti. Crna Sekira umire, a kada to vide, svi okupjeni indijanci pucaju na Templtona. Jedan metak ga pogađa, i on pada sa velike visine i umire, nakon čega se indijanci vraćaju u svoja sela. Vilks se tada izvinjava Zagoru za nepravednu optužbu za ubistvo, i piše izveštaj u kojem ga oslobađa svake optužbe. Kasnije tog dana, Zagor prilazi Mus Futu, i kaže mu da je pregledao Templtonovo telo, i video da ga metak nije pogodio sa prednje strane, odakle su pucali indijanci, već sa zadnje, što znači da ga je ubio neko iz utvrđenja. Mus Fut ne priznaje otvoreno da je on taj koji je pucao, ali kaže da je Templton to zaslužio, i da je time sprečen pokolj velikih razmera. Nakon toga, Zagor u šumi sahrani Crnu Sekiru, zajedno sa njegovom maskom i sekirom.

Zagor Maxi 12

Screenshot_1

Pre više godina, na granici Kanade i Sjedinjenih Država, američka vojska napada utvrđenje u kojem su se sklonili maskirani kanadski pobunjenici, koji sebe zovu Orlovi sa Severa, a koje predvodi izvesni Džon. Danas, Zagor i Čiko stižu u selo Čipeva, gde Zagor razgovara sa poglavicom Medvedom Koji Riče, koji ga je pozvao da dođe. Sledećeg jutra, oni odlaze iz sela, i Zagor kaže Čiku kako mu je poglavica pričao o velikoj koloni vojnika koja je pre mesec dana primećena u šumi, koja je išla prema utvrđenju na kanadskoj granici. Kako bi se uverio da se nije desilo ništa što bi narušilo mir, Zagor sa Čikom kreće prema tom utvrđenju. Neko vreme kasnije, oni staju da ručaju, kad Zagor primeti da ih neko posmatra iz žbunja. Tamo pronalazi skrivenog trapera, koji im kaže da ih je posmatrao kako bi se uverio da nisu vojnici, i spominje da ljudi iz te oblasti ne vole vojnike, i da im se ne dopada što tamo imaju utvrđenje, jer smatraju da ta oblast još uvek pripada britanskoj kruni. Nedugo zatim, oni nastavljaju putovanje, i par sati kasnije stižu u utvrđenje, gde razgovaraju sa zapovednikom Rokfordom, koji ih ubeđuje da nema nikakvih problema, i da je kolona vojnika došla samo kako bi zamenila one koji su do tada bili u utvrđenju. Zagor ne veruje u njegovu priču, ali Rokford odbija da mu kaže nešto više od toga, zbog čega Zagor i Čiko odlaze iz utvrđenja, i idu do obližnjeg sela, gde nameravaju da ručaju i od stanovnika saznaju šta se dešava u toj oblasti. U krčmi, oni primećuju kako jedan tip maltretira izvesnog Gastona, kojeg smatra izdajnikom jer radi kao izviđač u vojsci, koju oni smatraju neprijateljima. Zagor se umeša i odbrani ga, nakon čega mu Gaston uz ručak priča o ratu koji su amerikanci dobili, iako se stanovnici te oblasti još uvek nisu pomirili s tim. Sutradan ujutru, Zagor i Čiko upoznaju lekara Hopkinsa, koji poput ostalih stanovnika odbija da priča o trenutnoj situaciji u toj oblasti. Istovremeno, u selo dolazi Rokford sa nekoliko vojnika, koji vide trgovca Filipa kako kupuje krzna od dva indijanca. Rokford kaže da sumnja da indijanci pomažu njihovih tajanstvenim neprijateljima, i želi da pretrese Filipovu radnju, što im on ne dopušta, jer su mu prethodnog puta prilikom pretresa sve isprevrnuli, i jedva je nakon više dana sve vratio u normalu. Oni pokušavaju da upadnu silom, na šta im Filip odgovara pesnicama, ali ga trojica vojnika hvata, i kreće da se iživljava nad njim nasred ulice. Zagor to vidi i umeša se, na šta Rokford naređuje vojnicima da napadnu i njega. Dvojica indijanaca priskače Zagoru u pomoć, a kako bi izbegli bespotrebne žrtve, Zagor i ostali odluče da pobegnu u šumu, dalje od vojske, ali prilikom bekstva vojnici upucaju i ubijaju jednog od dvojice indijanaca. Nedugo zatim, iz šume, oni vide kako Filipova radnja gori, jer su je Rokford i vojnici zapalili. Filip shvata da je Zagor na njihovoj strani, i otkriva mu postojanje Orlova sa Severa, naslednika onih koji su se borili u ratu. Ova nova grupa maskiranih ljudi još uvek se potajno bori protiv tiranije vojske, i ubili su prethodnog zapovednika utvrđenja dok ih se sa odredom vojske tražio po šumi. On priča kako je za vreme rata Orlove predvodio Džon, koji je tokom poslednjeg okršaja sa vojskom pogođen i ubijen, nakon čega je utvrđenje palo u ruke amerikanaca. Preživelim Orlovima je vojska skinula maske, i obesila ih pred očima njihovih porodica, a mnogi članovi sadašnjih Orlova sa Severa su upravo ta deca nekadašnjih pobunjenika. Preživeli indijanac tada kaže da vojnici maltretiraju i njih, i da se oni suzdržavaju kako ne bi izazvali rat, nakon čega ih vodi prema svom selu. U indijanskom selu, Zagor razgovara sa poglavicom Vakondom, koji saznaje za smrt jednog od njegovih ratnika kojeg su ubili vojnici, ali uspeva da ga ubedi da njemu prepusti smiravanje odnosa sa vojskom. Zagor ga pita da li zna gde se nalaze Orlovi sa Severa, na šta mu Vakonda objašnjava na kom mestu u šumi se obično okupljaju. On odlučuje da smesta krene tamo, dok Čika ostavlja u selu. Za to vreme, u utvrđenju, vojnici muče jednog stanovnika kojeg su uhvatili u selu, kako bi ga naterali da oda Orlove sa Severa, ali on kaže da ne zna ništa o tome. Rokford zatim okuplja odred vojnika, i kreće prema indijanskom selu, gde misli da će pronaći Zagora i indijanca koji su mu se suprotstavili. Te večeri, Zagor stiže do mesta koje mu je pokazao Vakonda, i nakon par sati ugleda Orlove sa Severa koji se okupljaju na čistini. Neki od Orlova ga otkrivaju i napadaju, ali on se odbrani i pokušava da im objasni da je na njihovoj strani. U tom trenutku, jedan od Orlova dolazi do ostalih i kaže kako je video dvadesetak vojnika kako idu prema indijanskom selu, a kada to čuje, Zagor smesta kreće tamo. Za to vreme, Rokford sa vojnicima stiže do sela, i naređuje da se sve pretrese kako bi pronašli Zagora, za kojeg misli da ga indijanci kriju. Vakonda i njegovi ratnici odbijaju da im dopuste pretres, zbog čega ih vojnici napadaju. Zagor stiže usred okršaja i pomaže indijancima, ali ga tokom borbe jedan od vojnika rani, kad on odgurne Vakondu da bi ga spasio. Vakonda pomaže Zagoru da se skloni u šumi, zajedno sa ostalim indijancima koji se povlače, dok vojnici spale njihovo selo. Sutradan, Zagor se budi u ordinaciji doktora Hopkinsa, koji mu kaže da ga je Gaston pronašao onesvešćenog u šumi. Hopkins mu kaže da je tokom napada na indijansko selo Čiko zarobljen, i da Rokford namerava da ga obesi u utvrđenju, za primer drugima. Istovremeno, na čistini gde je nekada bilo indijansko selo, Vakonda i njegovi ratnici napokon odustaju od održavanja mira sa vojskom, i iskopaju ratnu sekiru. Te večeri, Orlovi sa Severa se okupljaju u šumi, spremni da napadnu utvrđenje i konačno se osvete tiranima. Istovremeno, Zagor krišom upada u utvrđenje i oslobađa Čika iz ćelije, ali pre nego što uspeju da izađu, vojnici dižu uzbunu jer primećuju Orlove sa Severa kako se približavaju utvrđenju i napadaju ih. Uhvaćeni na prepad, vojnici brzo gube borbu i predaju se, a Orlovi ih sve smeštaju u ćelije. Zagor i Čiko izlaze pred Orlove, kad jedan od njih skida masku, i oni vide da je to Filip. Filip kaže da će im dopustiti da odu ukoliko zaborave sve što su videli i ne vraćaju se, što Zagor odbija, nakon čega ih Orlovi smeste u ćeliju zajedno sa vojnicima. Nešto kasnije, Vakonda i njegovi ratnici dolaze do utvrđenja, i kažu da su nakon uništenja njihovog sela odlučili da sve belce proteraju iz te oblasti. Uz pomoć ratnika iz drugih okolnih plemena, oni drže sve preostale stanovnike sela kao taoce, kako bi ubedili Orlove sa Severa da odu bez borbe, ali Orlovi ne pristaju na ucenu, i spremni su da se bore do smrti. Zagor ubeđuje Orlove da im je u interesu da ga oslobode, kao i zarobljene vojnike, ukoliko žele da se odbrane od napada indijanaca, na šta Orlovi nerado pristaju. Indijanci napadaju utvrđenje, ali Orlovi uz pomoć vojnika uspevaju da odbiju napad, nakon čega se indijanci povlače u šumu, čekajući novu priliku za napad. U sumrak, usred utvrđenja se iznenada pojavljuje Džon, vođa Orlova za vreme rata, koji otkriva da nije poginuo u borbi pre mnogo godina. On skida masku, i ispostavlja se da je to Gaston. Gaston priča kako je tokom odbrane utvrđenja pogođen, i da je iskoristio priliku da svoju masku stavi drugom pobunjeniku, nakon čega je pobegao kroz tajni prolaz. On vodi Zagora, Čika, Filipa i doktora Hopkinsa do tog prolaza, ali oni zaključuju da je previše rizično da svi pobegnu tim putem, jer bi indijanci odmah shvatili. Zbog toga, Zagor i Čiko sa Gastonom izlaze iz utvrđenja tajnim prolazom, i oslobađaju zarobljene ljude iz sela koje čuvaju samo nekoliko indijanaca na čistini u šumi. Za to vreme, indijanci kreću u novi napad na utvrđenje, i Zagor se brzo vraća nazad. Ispred utvrđenja, on primeti Vakondu u šumi, i hvata ga dok su ratnici zaokupljeni borbom. Zagor ubedi indijance da obustave napad, jer je zarobio njihovog poglavicu, nakon čega ubeđuje Vakondu da bi nastavljanje te borbe samo donelo još žrtava na obe strane. Vakonda pristaje da stvar reše borbom, ali kako su indijanci u prednosti, Vakonda traži da mu se u borbi protiv Zagora pridruže četvorica ratnika. Zagor uspeva da porazi svu četvoricu, a zatim i Vakondu, kojeg odluči da poštedi, a Vakonda prihvata poraz i odlazi sa svojim ratnicima. Nakon toga, on se vraća u utvrđenje, gde vidi da se Rokford kaje za svoje ranije ponašanje, i da je sam odlučio da podnese ostavku i traži da mu se sudi za njegove postupke, kao i da će pokušati da ubedi vrhovne vlasti da nema potrebe za utvrđenjem u toj oblasti. Nešto kasnije, nakon što Orlovi sa Severa sahrane poginule, Rokford i vojska napuštaju utvrđenje i odlaze, a Zagor i Čiko kreću nazad prema svojoj kolibi u močvari.

Zagor – Misteriozni brod

Screenshot_2

Prvi deo – Misteriozni brod. U Darkvudu, jedne kišne noći, Zagor i Čiko su u šumi i idu prema centra za razmenu Fulton Rok. Za to vreme, u Fulton Roku se zbog kiše reka preplavi, i vojnici sa broda River Glori se po naređenju narednika Prokofjeva iskrcavaju na kopno, zbog velikog rizika, što se ne dopada kapetanu Rozembergu. Nakon što se većina njih iskrca, snažna rečna struja odnosi brod sa sobom, zajedno sa dvojicom vojnika koji su ostali na njemu. Nedugo zatim, dalje niz reku, Zagor primećuje brod koji je reka bacila na stene, i silazi do njega, gde spašava jednog ranjenog vojnika, dok za drugog više ništa ne može da učini. U tom trenutku, reka ponovo odnosi brod, sa Zagorom i ranjenim vojnikom na palubi.

Drugi deo – Reka Fulton. Nešto dalje niz reku, brod opet udari o stene, i Zagor koristi trenutak da veže konopac za stenu, i izvuče se sa vojnikom na kopno. Vojnik se predstavlja kao Ozborn, i kaže da je sa ostalima bio u Fulton Roku kada je reka odnela brod. Zagor i Čiko sa ranjenikom kreću prema Fulton Roku, dok reka ponovo odnosi River Glori. Dva sata kasnije, u centru za razmenu, kapetan Rozemberg je besan jer su na brodu prevozili jako važan teret, i u tom trenutku na vrata ulaze Zagor i Čiko sa Ozbornom. Zagor pita Rozemberga šta su prevozili, jer sumnja da bi taj tovar mogao predstavljati pretnju po Darkvud, ali kapetan odbija da mu odgovori. Nešto kasnije, Zagor razgovara sa narednikom Prokofjevim, koji mu kaže da su Rozemberg i poručnik Dej pokvarenjaci pod čiju komandu su on i njegovi vojnici stavljeni zbog naređenja iz samog vojnog vrha. Trebalo je da njih dvojicu prevezu do određenog mesta na reci zajedno sa tajanstvenim tovarom, i vrate se nazad. Zagor odlučuje da krene u potragu za brodom, kako bi stigao pre Rozemberga, i saznao o kakvom se tovaru radi, i rano sledećeg jutra sa Čikom kreće na put. Sa druge strane reke, posmatraju ga dvojica sumnjivih tipova, Dekard i Kesidi, koji su se udružili sa bandom odmetnika Hjurona pod vođstvom ratnika Vendata.

Treći deo – Zaseda Hjurona. Dekard i Kesidi su nameravali da preotmu brod i ukradu njegov tovar,nakon što sa Hjuronima napadnu vojnike na spavanju dok su usidreni u Fulton Roku, ali im je planove upropastla reka, koja je odnela River Glori sa sobom. Vendat prepoznaje Zagora, i kaže da ima nerešene račune s njim od ranije, zbog čega odlučuje da pre njega stigne do broda sa svojim ratnicima, i ubije ga. Nešto kasnije, u Fulton Roku, kapetan Rozemberg sa vojnicima kreće u potragu za brodom. Za to vreme, Zagor i Čiko nailaze na deo reke u kojem vide dimnjak sa parobroda zaglavljen među granama. Zagor se spušta do reke, kako bi proverio da li se i ostatak broda nalazi pod vodom, ali tamo pored dimnjaka primećuje samo jedan čamac za spasavanje koji se otkačio, dok je brod očigledno nastavio dalje. Dok to proverava, napadaju ga trojica Hjurona, ali on uspeva da se odbrani i ubije dvojicu, iako sada nema načina da sazna zašto su ga napali, jer je treći pobegao. Nakon što se vrati na kopno do Čika, Zagor kreće da prati tragove odbeglog indijanca kroz šumu, i nailazi na grupu Hjurona na čelu sa Vendatom, Dekardom i Kesidijem, i iz njihovog razgovora saznaje da i oni tragaju za tovarom broda, i da su želeli da ga eliminišu. Zagor napada i onesvesti jednog indijanca koji je zaostao iza grupe, i prenosi ga do pećine iza vodopada, gde ga ispituje.

Četvrti deo – Nemilosrdni Vendat. Indijanac otkriva da ne zna šta River Glori prevozi, i da su im Dekard i Kesidi obećali oružje ubijenih vojnika ukoliko im pomognu. Kada čuje da se vođa odmetnika Hjurona zove Vendat, Zagor se seća da je već imao posla s njim, i da ga je ponizio pred njegovim plemenom nakon što ga je Vendat zarobio u selu. Nakon što ostave indijanca u pećini, Zagor i Čiko nastavljaju potragu za brodom, a Zagor dobija ideju kako da nadoknade izgubljeno vreme i stignu brže. Oni se vraćaju do mesta gde je dimnjak parobroda završio u vodi, i uzimaju čamac za spasavanje koji se otkačio sa broda, i ploveći nastavljaju dalje niz reku. Nedugo zatim, sa obale ih primećuju Vendat i njegovi Hjuroni, koji pucaju na njih, ali ih brza rečna struja odnosi van dometa. Za to vreme, vojnici stižu do mesta gde su indijanci bili postavili zasedu Zagoru i Čiku, i Rozemberg naređuje jednom vojniku da se spusti do reke i proveru da li je ceo brod pod vodom, ili samo dimnjak. Vojnik posluša i utvrdi da tamo nema broda, ali ga Rozemberg ipak tera da se još više približi i bolje pogleda. Dimnjak zaglavljen među granama tada pada na vojnika i obara ga u vodu, a nabujala reka ga odnosi sa sobom u sigurnu smrt. Dalje niz reku, Zagor i Čiko stižu do opasnog skretanja, gde ih rečna struja baca na stene i razbija im čamac, ali oni uspevaju da se spasu i izađu na kopno. Zagor zaključuje da je i River Glori sigurno završio isto kao oni, i penje se na visoku stenu, odakle primećuje brod nasukan na stene nedaleko odatle.

Peti deo – Tajna broda “River Glori”. Zagor i Čiko se penju na nasukanu olupinu broda, i vide da je jedan deo potpalublja delimično pod vodom. Čiko ostaje na ulazu u potpalublje, kako bi upozorio Zagora ako neko dođe, dok Zagor sam nastavlja prema tovarnom prostoru. Tamo, Zagor primećuje veliki broj metalnih posuda, od kojih su neke dobro vezane, dok su druge ispale sa svog mesta prilikom udara o stene. U tom trenutku, iz vode izlazi čudovište koje ga napada i odvlači pod vodu, a Zagor nema snage da mu se odupre, i gubi svest. Nešto kasnije, Zagor se osvesti, i Čiko mu kaže da ga je čuo kako viče, i pronašao onesvešćenog, a da nije primetio nikakvo čudovište. Oni tada izlaze na palubu broda, ali ih tamo napadaju Dekard, Kesidi, Vendat i njegova banda odmetnika, zbog čega beže na suprotni kraj broda. Tamo, Zagor vezuje konopac za brod, i sa Čikom skače u vodu, držeći se za njega kako ih voda ne bi odnela. Nešto dalje, oni izlaze na kopno, dok Vendat naređuje svojim ratnicima da se ukrcaju na brod i provere tovar. Sa obale, Zagor u šumi primećuje odsjaj sa puške, i smesta kreće tamo, nakon što Čika ostavi skrivenog. U šumi, on nailazi na vojnike i pokušava da ih spreči da stignu do broda, jer će ih tamo dočekati banda Hjurona, ali Rozemberg ga ne sluša, i naređuje vojnicima da ga uhapse jer se meša u njihova posla.

Šesti deo – Završni čin. Grupa vojnika napada Zagora i uspeva da ga onesvesti, nakon čega ga vezuju. Rozemberg sa njim ostavlja Prokofjeva i dvojicu vojnika, nakon čega sa ostalim vojnicima kreće prema brodu. Sa broda, oni čuju pucnjavu, i vide Vendata i dvojicu indijanaca kako uplašeni beže sa broda i pucaju jedan na drugog govoreći o demonima. Rozemberg i vojnici silaze do broda, i Rozemberg objašnjava da su Dekard i Kesidi vojni vodiči koji će im pomoći da iskrcaju tovar sa River Glori. On naređuje svojim vojnicima da se popnu na brod i iznesu tovar, ali se u tom trenutku pojavljuje Zagor. Zagor kaže da su mu dvojica vojnika koje je Rozemberg ostavio da ubiju njega i Prokofjeva sve otkrili, i ne dopušta mu da pošalje vojnike u sigurnu smrt. Kesidi pokušava da ga zauvek ućutka, ali mu Zagor uzvraća, i sekirom mu razbija glavu. Narednik Prokofjev tada dolazi i zaustavlja vojnike, koji su bili spremni da pucaju na Zagora. On objašnjava vojnicima da bi svi bili mrtvi da su sišli u potpalublje, i dok ostaje da im objasni celu priču, Zagor kreće za odbeglim Dekardom. Usput nailazi na Vendata, koji puca na njega čim ga ugleda, ali Zagor uspeva da ga savlada i ubije ga. U tom trenutku, pojavljuje se Čiko sa velikim štapom u rukama, i kaže da je iznenadio Dekarda i zaustavio ga dok je bežao. Zagor objašnjava Čiku da su Rozemberg i dvojica vojnika bili u dosluhu sa Dekardom i Kesidijem. Dok je on bio zarobljen, ta dvojica vojnika su pokušala da ubiju njega i Prokofjeva, ali su se oni odbranili i naterali ih da im sve priznaju. U potpalublju broda, u metalnim posudama se nalazi gas, tajni proizvod vojnih eksperimenata. Radi se o supstanci koja izaziva ludilo i halucijacije, što objašnjava zašto je Zagor video čudovište u potpalublju, gde su se neke od tih posuda otvorile prilikom udara broda u stene, i zašto su se indijanci međusobno poubijali govoreći o demonima. Rozemberg je sa Dekerom i Kesidijem nameravao da se dokopa tog gasa svaljujući krivicu na indijanske pljačkaše, a zatim ga proda onome ko najviše ponudi. Prokofjev odlučuje da kaže vojnicima da je tovar nestao u reci tokom brodoloma, dok će ga zapravo on, Zagor i Čiko zakopati na nekom bezbednom mestu, gde ga niko ne može pronaći.

Zagor 642, 643, 644

Screenshot_1

Prvi deo – Dolina spomenika. U bazi Drugde u Filadelfiji, agent Rejven, Edgar Alan Po (#377) se sastaje sa Džesijem i Robertsom, nakon svog putovanja u Darkvud. On priča kako su mu u Plezent Pointu Zagor i Čiko ispričali o svojoj pustolovini u Arizoni, gde su naišli na nešto što bi moglo da zanima bazu Drugde. Prolazeći kroz pustinju, Zagor i Čiko su naišli na karavan ljudi koje su ubili indijanci Apači, što se po tragovima desilo nedugo pre njihovog dolaska. Iznenada, Zagor čuje nešto među stenama, do kojih vodi krvavi trag, i tamo pronalazi jednog preživelog čoveka, koji se ranjen sklonio u pećinu. Nakon što ga on i Čiko izvuku i pomognu mu, čovek se  predstavlja kao Angus Mekflaj, profesor starogrčkog na univerzitetu Harvard, i kaže da je zajedno sa kolegama bio na ekspediciji, kada su ih napali indijanci. Kako među žrtvama ne vidi jednu članicu ekspedicije, Juliju Šulc, on pretpostavlja da su je indijanci oteli, i traži od Zagora i Čika da mu pomognu da je spasi, ali ga oni ubede da se najpre oporavi i ispriča im šta se desilo. Mekflaj objašnjava da su on i kolege zajedno sa vodičima prolazili kroz pustinju kada su ih indijanci napali, a da se on ranjen sakrio u pećinu i potom izgubio svest. Iako nisu skalpirali svoje žrtve, indijanci su sa sobom odneli svu opremu i dokumenta, što je Zagoru čudno, jer indijanci nemaju nikakvu korist od dokumenata. Pretražujući okolinu, Zagor pronalazi jednog odbeglog konja, nakon čega sa Čikom i Mekflajem sahrani ubijene ljude, i kreće za tragovima indijanaca. Te večeri, uz logorsku vatru, Mekflaj objašnjava kako su on i kolege dospeli na to mesto. Jedan od njegovih kolega sa univerziteta je među starim knjigama slučajno pronašao kovertu sa svedočenjem jednog seljaka koji je živeo u šesnaestom veku, koji je tokom obrađivanja njive pronašao amforu od terakote, u kojoj se nalazio umotani papir. Kako nije znao o čemu se radi, odneo ga je u Tampiko, gde su prepoznali da je tekst na starogrčkom. Bilo je planirano da stručnjak dođe u Tampiko i ispita dokument, ali je taj tekst na starogrčkom ostao izgubljen među gomilom ostalih, zajedno sa izveštajem o njegovom pronalasku, dok ga Mekflajev kolega nije slučajno pronašao među knjigama. Od Mekflaja je tražio da ga prevede, i iz njega su saznali da se radi o pismu izvesnog Anhimahusa, upućenom Hipatiji iz Aleksandrije. U pismu, Anhimahus spominje kako je oluja odnela njegov brod van utvrđene rute, zbog čega su zaplovili velikom rekom, tražeći mesto gde će sakriti blago koje im je Hipatija poverila. Mekflaj i njegove kolege su shvatili da je to blago najverovatnije skup tekstova iz Aleksandrijske biblioteke, koje je Hipatija pokušala da sačuva tako što ih je predala ljudima od poverenja, koji će ih odneti na sigurno. Kako je amfora sa tim pismom pronađena na meksičkoj obali, gde su je pronašli seljaci tokom obrađivanja njive, ono nikada nije stiglo do Hipatije, a to bi takođe značilo da se skriveni tekstovi iz Aleksandrijske biblioteke još uvek nalaze negde u blizini tog mesta. Velika reka koju je Anhimahus spomenuo u pismu je svakako Rio Grande, jer je jedina kojom je prekookeanski brod mogao da prođe. U tom trenutku, Zagor primeti da ih neko posmatra, i udaljava se od logora da proveri. Nedaleko odatle nailazi na grupu indijanaca koji ga primećuju i napadaju, ali on uspeva da pobegne od brojnijih neprijatelja, i sa Čikom i Mekflajem se sakrije u jednu pećinu. Kako indijanci ne mogu da prođu kroz uzak prolaz a da ih Zagor i ostali ne dočekaju mecima, oni odlučuju da ih izmame dimom, i zapale vatru na ulazu, zbog čega Zagoru, Čiku i Mekflaju preostaje samo da uđu dublje u pećinu, i potraže drugi izlaz. Ubrzo, oni nailaze na podzemnu reku, i odlučuju da skoče u nju, i potraže izlaz prateći njen tok.

Drugi deo – Pustinjska ekspedicija. Nošeni rekom, Zagor, Čiko i Mekflaj izlaze iz pećine, i sklanjaju se među stene uz obalu, gde Mekflaj nastavlja svoju priču. Kao stručnjaka za istoriju, posebno za Aleksandrijski period, Mekflaj i njegove kolege su preneli svoje otkriće Juliji Šulc, koja je insistirala da krene sa njima na ekspediciju, na kojoj će potražiti mesto gde su Anhimahus i ostali sakrili tekstove iz Aleksandrijske biblioteke, nakon čega se dogodio napad indijanaca. Nastavljajući putovanje, Zagor u daljini primećuje logorsku vatru, i krišom se približava da proveri o kome se radi. Tamo nailazi na grupu belaca sa stražarima indijancima, koji su obučeni poput onih koji su ih napali, i shvata da su to saveznici tih indijanaca. Među njima, Zagor primećuje i ženu koja po načinu oblačenja nije iz tih krajeva, za koju pretpostavlja da je Julija. On onesvesti čoveka na straži i prilazi Juliji, kojoj kaže da je došao po nju, i da je Mekflaj preživeo napad, ali čim joj okrene leđa, Julija puca na njega, i time upozori ljude iz logora. Zagor shvata da Julija nije zarobljena, već da je saučesnica onih koji su pobili ljude iz karavana, ali zbog brojnijih protivnika odlučuje da pobegne. Dok se krije među stenama, Zagor vidi da su oni zaroblili Čika i Mekflaja, koji su se nalazili u blizini, i primoran je da se preda kako bi im spasio živote. Jedan od indijanaca puca na njega iz daljine čim izađe na čistnu, i Zagor pada među stene, a njegovi neprijatelji pretpostavljaju da je mrtav, dok se on samo pretvarao da je pogođen, i na vreme skočio unazad čim je primetio indijanca sa puškom. Julija kaže Mekflaju da je planirala da pobije sve ostale iz ekspedicije uz pomoć ljudi koje je unajmila, i vrati se kao jedina preživela, ali odlučuje da ga ostavi u životu, jer bi mogao da joj bude od koristi kada pronađe ono što traži. Ubrzo se grupi pridružuju indijanci koji su ranije tog dana napali Zagora i ostale, i sledećeg jutra svi kreću na put kroz pustinju, ne znajući da ih Zagor prati. Usput, Julija otkriva Čiku deo priče koji Mekflaj nije stigao da ispriča. Pre polaska na ekspediciju, tražeći mesto gde bi tekstovi mogli da budu sakriveni, pronašli su stara pisma španskog sveštenika, koji je obilazio te krajeve. Sveštenik je u jednom od svojih pisama opisao grad isklesan u steni, pueblo, pod nazivom Teon, što je Julia odmah povezala sa Teonom Aleksandrijskim, Hipatijinim ocem. Osim toga, još nešto ih je navelo na to da pomisle da se skriveni tekstovi nalaze baš u tom pueblu, Teonu, a to je sveštenikov opis jedne od građevina, koja podseća na one iz stare grčke, i uklesanom natpisu na starogrčkom. Te večeri, oni se ulogore pored jednog izvora da prenoće, što Zagor koristi da onesposobi stražare i oslobodi Čika i Mekflaja.

Treći deo – Misteriozni pueblo. Kako ne mogu da pobegnu pešice, Zagor uzima konje za sebe, Čika i Angusa, dok ostale pucnjevima natera u beg, što razbudi Juliju i njene ljude. Zagor i ostali uspevaju da pobegnu i udalje se od logora, dok indijanci još uvek okupljaju odbegle konje, ali jedan od indijanaca uspeva da pogodi Mekflajevog konja sa daljine, i obore ga. Oni sustižu i zarobe Mekflaja, dok Zagor i Čiko shvataju da je previše rizično da se vrate po njega, i odlučuju da ih prate sa daljine i čekaju pravu priliku da ga oslobode. Sledećeg jutra, Julija i njeni ljudi zajedno sa zarobljenim  Mekflajem nastavljaju potragu za pueblom Teonom, do kog stižu kasnije  istog dana. Julija se uveri da građevina u starogrčkom stilu zaista postoji, dok Mekflaja natera da prevede uklesani natpis. Sa natpisa, koji je napisao Anhimahus, Mekflaj saznaje da se zaista radi o mestu gde su sakriveni tekstovi iz Aleksandrijske biblioteke, i da je do njega moguće doći samo uz pomoć astrolaba. Za to vreme, Julijini plaćenici razbijaju zid te građevine i ulaze unutra, ali par njih upada u zamku u podu. Julija shvata da je čitava građevina puna zamki, poput onih u egipatskim piramidama, na šta Mekflaj podseća na Anhimahusovo upozorenje, da je do blaga moguće doći samo uz pomoć astrolaba.

Četvrti deo (početak #645). Mekflaj objašnjava da zapravo nije potrebno imati astrolab, već samo znati kako izgleda, i pokazuje uklesani crtež astrolaba na jednom unutrašnjem zidu. Julija naređuje svojim ljudima da razbiju zid, iza kojeg pronalaze još jedan tekst uklesan u kamenu. Za to vreme, Zagor se krišom približava pueblu, i onesposobi indijanske stražare ispred. Sa natpisa, Mekflaj prevodi Anhimahusove reči, i kaže da su njega i ostale sa broda u tom pueblu, koji su nazvali Teon, ugostili miroljubivi urođenici, i da će tamo čekati dolazak nekoga iz Aleksandrije, koji će preneti tekstove na bolje skrovište. Iza zida na kojem se nalazi uklesani tekst, oni pronalaze prostoriju punu amfora, od kojih svaka sadrži svitke sa tekstovima iz Aleksandrijske biblioteke. Čim se uvere da su došli do onoga što su tražili, plaćenici se okreću protiv Julije, i odlučuju da zadrže sve za sebe, jer veruju da će se tako obogatiti, dok nju nameravaju da siluju a zatim ubiju. Oni izvode Juliju napolje, ali ih tamo dočekuje Zagor, koji ih napada i spašava je. Julija tek tada shvata da je pogrešila, i kako ne želi da se pročuje da je organizovala ubistvo svojih kolega kako bi pokupila sve zasluge za otkriće, ona zamoli Mekflaja da nikome ne priča o tome, nakon čega izvrši samoubistvo tako što skoči s litice. Nakon toga, Zagor, Čiko i Mekflaj odlaze iz puebla, a nakon povratka na univerzitet, Mekflaj svima priča da je Julija ubijena tokom napadu nepoznatih pljačkaša, zajedno sa ostalima. Takođe, nikome nije spomenuo ni pronalazak Teona, jer je otkrio da su se svi tekstovi iz Aleksandrijske biblioteke raspali tokom vremena, ali Zagor je ipak odlučio da o svemu tome preko agenta Rejvene obavesti bazu Drugde. Džesi i Roberts odlučuju da kontaktiraju Mekflaja, i u tajnosti nastave istraživanje puebla.

Zagor Maxi 30

Screenshot_2

U Francuskoj, 1370. godine, stari druid svojom magijom stvara čudovište koje će im pomoći u ratu, i poverava svom mladom učeniku zadatak da ga kasnije zaustavi, jer je čudovište nemoguće kontrolisati. Danas, u Darkvudu, traper izlazi u šumu da rastera vukove koji zavijaju u blizini, kad ga napada i ubija neka čudna zver, a zatim isto čini i sa njegovom porodicom. Nekoliko dana kasnije, do Zagorove i Čikove kolibe u močvari dolazi šerif Danfort (SP #25), koji im spominje tajanstvenu zver koja je za dve nedelje već ubila sedmoro ljudi. Ljudi su se organizovali i krenuli u lov, ali nisu uspeli da pronađu zver, pa je ponuđena nagrada onome ko to učini, zbog čega su se okupili lovci sa svih strana. Istovremeno, gradonačelnik namerava da smeni Danforta zbog njegovog neuspeha, tako da je on odlučio da potraži pomoć od Zagora. Te večeri, u šumi, zver ubija još dvojicu trapera, i ponovo nestaje među drvećem. Dva dana kasnije, Zagor, Čiko i Danfort stižu u Koksvil, dok isto to radi i devojka sa neobičnim tipom puške, kojoj u trgovini kažu da zbog velikog broja pridošlih lovaca nemaju zaliha, i da mora da ode do trgovine izvesnog Goldstajna. Čim izađe, dočekuju je četvorica sumnjivih tipova, koji pokušavaju da je zarobe i otmu, ali ih Zagor sprečava u tome. On otera napadače, za koje mu Danfort po opisu kaže da ih predvodi izvesni Kaplan, dok devojka istog trenutka skače na konja i odlazi iz grada. Sutradan, Kaplan ide do ljudi koji su ga unajmili, Vejda i Malarda, i priča im o Zagoru, koji ga je sprečio da otme devojku. Nakon toga, Vejd i Malard silaze do podruma, gde čuvaju plodove svojih eksperimenata, još tri čudovišta poput onog koje ubija trapere oko Koksvila. Nekoliko sati kasnije, Kaplan i njegovi ljudi postavljaju zasedu u šumi za Zagora, Čika i Danforta, ali ih Zagor na vreme primećuje, i oni na vreme stižu da se sklone. Zagor pokušava da priđe napadačima iza leđa, ali nailazi na jednog od njih koji je došao na istu ideju. On lako uspeva da ga sredi, dok Čiku i Danfortu u borbi pomaže devojka koju je Zagor spasio u gradu. Nakon borbe, devojka se predstavlja kao Jacqueline, i priča im o starom druidu koji je pre mnogo godina stvorio čudovište, kako bi porazio neprijatelje. Tajne za stvaranje i ubijanje takvih zveri su prenošene sa učitelja na učenika generacijama, i uvek je postojao jedan čuvar tajni. Mnogo godina kasnije, neobjašnjivo se poajvilo novo čudovište, ali je tadašnji čuvar uspeo da ga pronađe i ubije. Pre dve godine, nova zver je ponovo krenula da ubija, a ona je, kao poslednji čuvar, krenula za njim kako bi ga zaustavila. Pronašla je tajnu laboratoriju skrivenu u šumi, u kojoj je neko stvorio to čudovište, ali još uvek nije pronašla zver. Kada pregledaju tela Kaplanovih ljudi, Danfort prepoznaje jednog kao radnika sa ranča bogataša Malarda. Oni posumnjaju da je Malard poslao te ljude da ubiju njih i Jacqueline, a kako zver ubija u blizini mesta gde se nalaze, Danfort pretpostavlja da se možda krije u starom napuštenom rudniku. Nešto kasnije, Zagor i ostali stižu do Malardovog ranča, gde ih on ubeđuje da čovek koji ih je napao već neko vreme ne radi za njega, i da ne može da im pomogne. Čim oni odu sa ranča, Malard naređuje svojim ljudima da ih prate i ubiju. Za to vreme, izvesni Majk Šerman, agent tajne službe, u Koksvilu se raspituje o Jacqueline, i saznaje da je otišla iz grada, zbog čega kreće za njom, i priseća se kako mu je ona u prošlosti spasila život. Istovremeno, Zagor i ostali stižu do napuštenog rudnika, u kojem ih napada zver koju love. Kako ni meci, a ni udarci sekirom nemaju nikakvog efekta na zver, Zagor je namami ispod trulog drvenog stuba, a zatim ga obori, i izazove urušavanje tunela pravo na čudovište, i na taj način ga ubija. Nakon toga, on izlazi iz rudnika zajedno sa ostalima, ali ih tamo dočekuju Malardovi ljudi, koji pucaju na njih i rane Čika, zbog čega su primorani da se vrate nazad u rudnik. Malardovi ljudi ulaze za njima, ali se tada iz otvora za vazduh u jednom tunelu spušta konopac, i sa vrha im Majk kaže da se popnu gore. Za to vreme, izvesni Kruger stiže brodom u Darkvud, gde treba da se nađe sa Malardom. Nešto kasnije, Malardovi ljudi se vraćaju nazad, i kažu da su Zagor i ostali uspeli da pobegnu, a da je zver mrtva. Istovremeno, Vejd utovaruje zveri u kola, i kreće do reke, kako bi ih predao Krugeru. Na drugom mestu, Majk priča Zagoru i ostalima o tajnom vojnom projektu Himera, čiji je cilj bio ukrštanje više divljih životinja. U tu svrhu je u šumi napravljena tajna laboratorija, a eksperimente je sprovodio profesor Vejd. Kako bi videli šta može zver koju su stvorili, pustili su je u šumu da se bori sa drugim divljim životinjama, ali je ona izmakla kontroli, i počela da ubija ljude. Ljudi iz vojnog vrha su poslali desetak agenata da potraže zver i zaustave je, ali kada su došli do laboratorije, pronašli su je uništenu. Majk i ostali su tada dobili drugi zadatak, da pronađu Jacqueline, za koju sumnjaju da je uništila laboratorju. Prateći njen trag, stigao je u Koksvil, gde su mu rekli gde se uputila, i prolazeći kroz šumu je čuo zvuke borbe koji dolaze iz rudnika, i tako naišao na njih. Jacqueline kaže da je laboratorija već bila uništena kada je ona stigla do nje, i da ne zna ko je to mogao da učini. Istovremeno, u šumi, Vejd oslobađa jednu zver, nakon čega nastavlja dalje prema reci. Te večeri, Zagor i ostali dolaze u malo selo, kako bi se doktor pobrinuo za Čikovu ranu, ali se nedugo zatim tamo pojavljuje i Vejdova zver, koja upada u salun i napada stanovnike. Zagor je uzalud napada pištoljem, nakon čega pokušava da je zaustavi vatrom, ali uspeva samo da je namami da krene za njim. Istovremeno, Jacqueline na ulici vidi psa kojeg je zver ranila, i na stari način druida vrši obred kojim priziva dobre šumske duhove, i sprovodi ih u telo psa. Zver za to vreme sustiže Zagora i skače na njega, ali se iznenada pojavljuje pas, koji je druidskom magijom postao veći i snažniji, i ubija zver. Jacqueline objašnjava da je za tako nešto potrebno puno energije, i da više ne može od psa da stvori sličnu zver, a da je ta magija samo privremena. U zoru, Vejd stiže du Krugerovog broda, i predaje mu jednu zver, nakon čega se vraća nazad do Malarda po drugu. Istovremeno, Zagor i ostali stižu do Malardove kuće, i vide da oko nje nema radnika ni stražara, zbog čega Zagor i Danfort ulaze unutra. Malard ih dočekuje, i priznaje im da je uz Vejdovu pomoć stvorio nova čudovišta, koja namerava da proda onome ko plati više. On priča kako je pre mnogo godina jedan časnik pronašao drevne rukopise na keltskom jeziku, koje je dešifrovao i uspeo da stvori čudovište. Tom prilikom, tadašnji čuvar je uspeo da porazi čudovište i ubije ga, dok se časnik preselio u Ameriku i promenio ime. Unuk tog časnika, profesor Vejd, uspeo je da pomeša staru druidsku magiju sa modernom naukom, i nastavio eksperimente svog predaka. Kako je vojska odlučila da prekine njegove eksperimente nakon što je zver izmakla kontroli, Vejd se udružio sa Malardom, kako bi se obojica obogatili. Malard tada otkriva da je samo želeo da namami Zagora i Danforda da mu priđu, jer tada tajnom polugom otvara rupu u podu, i oni propadaju na dno. Majk i Jacqueline tada upadaju u sobu, a Malard puca na njih čim ih ugleda. Oni mu uzvraćaju, i pogađaju lampu, što izaziva požar u vili. Malard pogađa Jacqueline i rani je, na šta mu Majk uzvraća paljbu i ubija ga, a zatim iznosi Jacqueline iz zapaljene kuće. Na dnu rupe u koju su propali, Zagor i Danfort vide poslednju Malardovu zver, koja ih napada. Zver skače na Zagora i sprema se da ga rastrgne, ali joj Zagor puca kroz otvorena usta, što joj je jedina slaba tačka, i uspeva da je ubije. Majk se vraća nazad u zapaljenu vilu, i otvara rupu u podu, kako bi Zagor i Danfort izašli, nakon čega Danfort i Majk odnose ranjenu Jacqueline prema selu. Zagor primećuje tragove kola pred Malardovom kućom, i kreće da ih prati kroz šumu. Ubrzo nailazi na Vejda i njegovu pratnju, koji se vraćaju prema kući po poslednju zver, i napada ih. Dok se bori sa njegovom pratnjom, Vejd naređuje kočijašu da se okrene, i vraća se nazad prema brodu, gde se nada da će ga Kruger zaštititi. Kada Zagor stigne do obale, zatiče samo Krugerove ljude koji ga napadaju, ali uspeva lako da ih sredi, i natera im da mu kažu gde je Vejd. Prateći obalu, Zagor sustiže Krugerov brod i ukrcava se, a tokom borbe jedan od Krugerovih ljudi pada preko kaveza, i oslobađa zver. Kako su svi zaokupljeni borbom, niko ne upravlja brodom, i on se razbije o stenu nasred reke, i svi završe u vodi. Oslobođena zver skače na Krugera i ubija ga, dok Zagor izlazi na obalu. Tamo ga dočekuje Vejd, koji je izašao pre njega, i sprema se da ga ubije, ali u tom trenutku na obalu izlazi i zver. Vejd kaže da ga zver neće napasti, jer ju je on stvorio, ali zver ga zbog pištolja u ruci smatra za pretnju, i rastrgne ga. Zagor beži kroz šumu, i namami zver do dela sa živim peskom, gde i poslednje čudovište potone i umire. Nekoliko dana kasnije, Čiko i Jacqueline se oporavljaju od povreda, i Jacqueline kaže da će ostati u Americi, kako bi se uverila da niko neće ponovo početi sa sličnim eksperimentima.